Draga braćo i sestre!

U XX stoleću Azerbejdžanski narod je više puta doživljavao agresiju, genocid od strane Jermenije. Hodžalinska tragedija, genocid, najstrašnija je od njih.

Jermenskim oružanim snagama uz pomoć i učešće 366 bataljona Sovjetskog Saveza bio je izvršen te strašne februarske noći pre sedam godina užasni genocid protiv stanovnika Hodžali, jednog od najljepelova Azerbejdžana. Ovaj učinjeni sa neverovatnom svirepošću genocid predstavlja najstrašniju tragediju XX stoljeća.Tokom jedne noći bio je nanet težak udarac mirnom, nenaoružanom stanovništvu Hodžali, kao rezultat poginuli su stotine žena, muškaraca, starih i mladih ljudi, odojčadi i dece. Stotine hodžalinaca bilo je ranjeno, osakaćeno, postali su invalidi. Stotine ljudi su bili zarobljeni.

Ova tragedija je najteži udarac, koji je bio nanet azerbejdžanskom narodu tokom jermeno-azerbejdžanskog rata. Stanovnici Hodžali su ga dočekali hrabro, herojski. Odvažni branioci svojih kuća, grada, porodice su poginuli, postali šehidi. Teritorija Hodžali je bila obojena krvlju u rezultatu vatre, koju je otvorila Jermenija.

Ova tragedija je šokirala azerbeldžanski narod, nanela je stanovnicima Hodžali težak moralni udarac. Međutim, nije bila slomljena volja hodžalinaca. Pokazujući hrabrost, oni su se žrtvovali. Oni su odvažno preživeli ovu tragediju. Nastavlja se herojski život ponosnih stanovnika Hodžal i danas, kad obeležavamo 7-godišnjicu ove tragedije.

Bez sumnje, učinjićemo kraj jermeno-azerbejdžanskom sukobu, oslobodićemo okupirane zemlje Azerbejdžana, pa naši sugrađani ću se, koji su bili nasilno proterani sa svojih zemalja, ću se vratiti na svoja ognjišta, na svoje zavičaje i domove. Bez sumnje, Hodžali će se osloboditi od okupacije, njegovi stanovnici ću se vratiti svojoj zemlji i život ovde će se nastaviti.

Ali rana Hodžali živeće u našim srcima uvek. Oni, koji su učinili genocid Hodžali,ću biti kažnjeni.

Krivi u ovoj tragediji bivše rukovodstvo Azerbejdžana i drugi funkcioneri će snositi odgovornost ispred naroda. Oni će biti kažnjeni pravednim sudom.

Tokom istorije naš narod je preživeo velike ratove i žrtvovao se, branjujući svoju zemlju,svoje dostojanstvo. I uvek je postajao sve jače, odlučnije posle takvih ratova, bitaka, teškoća. Siguran sam, da je naš narod, uključujući i hodžalinaca, postao danas mnogo čvršće u nezavisnoj Azerbejdžanskoj državi i namerava do kraja voditi borbu za zaštitu i očuvanje nezavisnosti naše države, za oslobađanje svih naših okupiranih zemalja.

Danas se, kad obelježavamo 7- godišnjicu tragedije Hodžali, klanjam se našim sinovima, herojski poginulim u Hodžali. Molim odati njima počast minutom ćutanja.

Neka Allah upokoji duše šehida.

Sada želeo bih uručiti roditeljima, članovima porodica naših sugrađana, koji su, štiteći zemlju Hodžali, pokazali heroizam i postali šehidi, njima lično nagrade Azerbejdžana.

Završna reč.

Poštovane sestre, braćo, prijatelje!

Danas je Dan žalosti u našoj domovini, u našoj zemlji. Naš narod, građani Azerbejdžana, obeležavajući 7-godišnjicu genocida Hodžali, pominjaju tragediju Hodžali, izvršeni tamo genocid sa velikom žalošću. Izražavamo danas duboko poštovanje svima, koji su poginuli za vreme hodžaliskog genocida, koji su bili ranjeni, osakaćeni, zarobljeni i još uvek nisu pronađeni. Izjavljujemo stanovnicima Hodžali, da smo zajedno sa njima.

Tragedija Hodžali jeste tuga, jad, ne samo za Hodžali, nego za ceo azerbejdžanski narod. Zato se dan žalosti obeležava danas širom naše zemlje. Molim Boga da upokoji duše svih poginulih i izražavam duboko saučešće hodžalincima, čitavom narodu Azerbejdžana. Svaki poginuli naš sugrađanin je sin ne samo svoje porodice, nego i Azerbejdžana, zato je to žalost celog azerbejdžanskog naroda.

Međutim, današnji susret sa Vama ostavio je na mene ogroman utisak. Kako ste ovde primetili, počeo sam analizirati sve nesreće, koje su se desile sa azerbejdžanskim narodom, i preduzeo sam neophodne mere nakon mog izbora za Predsednika 1993. Genocid Hodžali je dobio ocenu u februaru 1994. i ovaj dan je bio proglašen kao dan žalosti.

Doživljavam ponos svaki put, kad god se susrećem sa hodžalincima. Ljudi, koji su izdržali sav taj teret, preživeli takvi užasni, strašni dani, koji su svojim očima videli smrt svojih rođaka, ponosni su i srčani. Oni nastavljaju živeti, vodeći brigu o domovini, o zemlji. To svedoči o tome, koliko je visok moral našeg naroda. A visoke moralne osobine hodžalinaca su svedočanstvo visokog moralnog standarta celog azerbejdžanskog naroda. Međutim, hodžalinci služe za sve kao uzor hrabrosti, heroizma, odvažnosti i patriotizma.

Ovde je bilo rečeno puno dobrih reči, zahvaljujem Vama na tome. Vaši reči imaju duboki smisao. On se sastoji u tome, da nastavljate živeti danas sa optimizmom, gledate u budućnost sa nadom, iako ste izgubili decu, brata, rođaka. Potpuno se slažem sa vašim stavom. Istina je, preživeli smo teški dani,godine, pretrpeli smo velike gubitke od početka agresije Jermenije na Azerbejdžan od 1988. Naše zemlje su okupirane jermenskim oružanim snagama već nekoliko godina. To je naša nesreća, nesreća našeg naroda.

U isto vreme zaustavili smo vatru i krvoproliće 1994. I želimo da oslobodimo naše zemlje na mirni način, kroz pregovore, želimo da uspostavimo teritorijalni integritet naše zemlje.

I doista, to je teško, jer je teško proterati neprijatelja posle toga, kada je on već okupirao zemlju. Ali mi smo stali na taj put i idemo dalje. Verujem, da ćemo postići dobrih rezultata zahvaljujući sprovođenju miroljubive politike i preduzetim merama.

Istovremeno, smatram da su opravdani i vaši govori tu, to je velika moralna podrška nama. Zaista, oslobodićemo naše zemlje po svaku cenu, donesećemo bilo koje žrtve, vi ćete se vratiti u svoje zemlje, teritorijalni integritet Azerbejdžana će biti obnovljen, bez obzira na to, da li ću svi preduzeti nama miroljubivi koraci, inicijative, mere obezbediti oslobađanje okupiranih teritorija ili neću. To je naša sveta dužnost, dužnost ispred predaka, ispred današnje generacije, ispred budućeg naraštaja.

Kao Predsednik Azerbejdžana uvek osećam svoju odgovornost. Izjavljujem da, ispunjavajući svoju dužnost Predsednika Auerbejdžana, veći deo moje delatnosti je posvećen obezbeđivanju teritorijalnog integriteta Azerbejdžana, oslobođenju okupiranih zemalja.

Bavio sam se time danju i noću u poslednih nekoliko godina. Bavim se danas, baviću se i u budućnosti. Možete biti sigurni, da sam uvek sa Vama, sa porodicama šehida, sa sugrađanjima, koji su postali izbeglice. Za mene ste najdraži, najomiljeni građani Azerbejdžana, uvek ću biti sa Vama. Verujem, da ćemo skupa osloboditi okupirane zemlje. Hodžali će biti oslobođen, zemlja Hodžali će biti vračena ponovo stanovnicima Hodžali, pa postaćete njezini vlasnici.

Želim Vama zdravlja. Još jednom molim Boga da upokoji duše šehida. Želim svakome strpljenja, upornosti, uspeha u svim poslovima. Zahvaljujem Vama.

Novine "Bakinskij rabočij"("Bakinski radnik"), 2 mart, 1999.