Poštovane  dame i gospodo! 

Draga braćo i sestre!

Iskreno  Vam čestitam veliki praznik, nacionalni praznik  azerbejdžanskog naroda, praznik kulture, muzike,  110. godišnjicu  rođenja Uzeira  Hadžibejova.

Uzeir  Hadžibejov je bio jedna od istaknutih  ličnosti našeg naroda, izuzetno nadaren, sa osećanjem velike samopožrtvovanosti, veoma obrazovan, patriota, koji se bavio  društveno-političkom aktivnošću. On je bio istaknuta ličnost koja je predstavljala  Azerbejdžan, deo  avangarde  svetskih korifeja.

Uzeir  Hadžibejov, koji je rođen u jednom od najljepših mesta  Azerbejdžana – Agdžabedi, završio je  osnovno školovanje u gradu Šuša. Duboko prožet atmosferom  svete Šuše, svetom Natavana, umetnošću, mislima  muzikologa Mir  Mohsun Navvaba, kasnije je  diplomirao  u Gorijskoj bogosloviji, a naposletku i u  konzervatorijumu u  St. Peterburgu. Prošao je  put velikog i sjajnog stvaralaštva  i, dostojno prošavši taj put,  zauzeo je  istaknuto mesto u istoriji azerbejdžanskog naroda.

Zahvaljujući svom  urođenom talentu,  Uzeir Hadžibejov se od detinjstva, od mladih godina, trudio  da  mnogo nauči  i – naučio je mnogo. Proučio je  istoriju Azerbejdžana, istoriju  kulture i muzike  našeg naroda, ispoljio je  veliku žeđ za muzikom.  Pošto je sve to akumulirao, a takođe iskoristio  bogato muzičko blago  azerbejdžanskog  naroda, on je već  sa  22. godine   napisao  i svetu  predstavio operu "Lejli I Medžnun", te na taj način postao poznat i, kao veliki kompozitor, počeo svoju delatnost.

Istorija  operske umetnosti u Azerbejdžanu počinje sa operom "Lejli i Medžnun."  Azerbejdžanski narod  ima veliku  i bogatu istoriju pozorišta. Osnivač pozorišta  je  bio Mirza Fatali Ahundov. A osnivač azerbejdžanske  operske umetnosti, operskog pozorišta  je  Uzeir  Hadžibejov.  Zahvaljujući njegovom stvaralaštvu, na bazi njegovog rada, kao rezultat njegove neiscrpne delatnosti, u Azerbejdžanu  je počela  da se razvija velika operska umetnost, pozorište opere i baleta, te i  danas posedujemo opersku umetnost, pozorište  pera i baleta svetskog glasa.

Kasnije je Uzeir  Hadžibejov  napisao niz  prekrasnih, vrednih muzičkih dela i postao je naročito  poznat zahvaljujući  svojim velikim delima –  opereti "Aršin Mal Alan", "O olmasin bu  olsun", i posvetio je   svoju delatnost daljem razvoju  azerbejdžanske muzike i kulture. Uzeir  Hadžibejov je prvi veliki korak načinio  operom "Lejli i Medžnun." Na osnovu  poeme velikog Muhameda Fizulija, a koristeći i druga njegova dela, mugamsku muziku, folklor, narodnu muziku, pesme našeg naroda, on je  prvi  načinio notni zapis  drevne bogate muzike Azerbejdžana, obezbedio njeno  izvođenje  sa velikim simfonijskim orkestrom, kojim  je sam  rukovodio kao dirigent.

Istorija Azerbejdžana  je vrlo bogata u oblasti  kulture, nauke, književnosti i arhitekture. Imamo drevnu  književnost – to su Nizami, Hagani, Fizuli, Nasimi, Vagif i drugi  genijalni pisci koji su usledili. Posedujemo drevne spomenike arhitekture . Imamo primerke drevne umetnosti. umetnosti. Azerbejdžanski  narod je dao veliki doprinos riznici  svetske civilizacije.

Najistaknutije mesto zauzeo je Uzeir Hadžibejov koji je stekao svetsku slavu, stvorivši  muzička dela, koja su postala poznata  u celom  svetu. On je sistematizovao, uobličio i predstavio svetu  drevnu  muziku Azerbejdžana. Sav svoj ​​život,  sve do poslednjeg dana,  Uzeir  Hadžiibejov je posvetio razvoju kulture, muzike Azerbejdžana, obrazovanju, prosvećivanju naroda.  On je bio   pisac, publicista, naučnik, prosvetitelj, filozof, društveno- politički radnik,  aktivno je učestvovao  u državnim poslovima.

Uzeir Hadžibejov je bio jedan od aktivnih učesnika  društveno-političkih procesa, koji su se zbivali  tokom i nakon stvaranja  prve  demokratske republike u Azerbejdžanu 1918. godine .  Kao  istaknuta ličnost, on je uticao  na razvoj ovih  procesa  u pravom smeru, i uložio je velike napore za  podizanje nacionalnoe svesti i  osećanja vlastite vrednosti kod našeg naroda u tom razdoblju, u  tom  teškom periodu.

On je radio, obavljao delatnost za dobrobit i razvoj   prve  demokratske  republike Azerbejdžana. Ulagao je napore za  obezbeđenje teritorijalnog integriteta Azerbejdžana.  Njegove preporuke, saveti  i uputstva  azerbejdžanskom predstavniku koji je polazio  u Pariz na Versajsku konferenciju, svom mlađem bratu Džejhunu Hadžibejovu koji se nalazio u sastavu  delegacije, očigledan su primer za to. Uzeir  Hadžibejov  je bio urednik novina  prve nezavisne  Azerbejdžanske države, i imao je ogromne zasluge u aktivnosti  ovog lista, kako svojim člancima, tako i vođstvom.

Uzeir  Hadžibejov  se i u narednom periodu    nalazio u središtu društvenog života  Azerbejdžana. On je preduzeo vrlo velike korake i mere, želeći   da spase narod  od nepismenosti, da podiže kulturni nivo, da  razvija kulturu. Sa njegovom delatnošću je u neposrednoj vezi i  stvaranje  muzičke škole u Azerbejdžanu,   i pojava akademskog  muzičkog obrazovanja, i široki  razvoj umetnosti.

U  Azerbejdžanu  je pod uticajem škole Uzeira  Hadžibejova  stvorena  plejada kompozitora. Mogu reći da je Uzeir  Hadžibejov  prvi kompozitor u istoriji Azerbejdžana. Svi  sledeći  kompozitori  Azerbejdžana  su bili  njegovi učenici, a naredne  generacije su dobijale obrazovanje, odrastale, stasavale u muzičke umetnike, i stvarale  nova i nova  muzička dela   pod uticajem njegovih  dela, njegovog stvaralaštva.

U delima Uzeira Hadžibejova je od velikog značaja  ne samo muzika, nego i društveno-politički  i moralni sadržaj. U svim delima kompozitora  slavi  se sloboda ličnosti, čistota, ljudska iskrenost, uzajamni ljudski odnosi. Tako  je u "Lejli i Medžnun"-u. Tako  je  u "Aršin Mal Alan"-u. Tako   je i u "Meshedi Ibad" -u, i najzad, tako  je u  remek-delu Uzeira Hadžibejova  "Koroglu" i u drugim delima. Jedna od glavnih osobina stvaralaštva Uzeira Hadžibejova  je u tome,  da je stvarao  ne samo muziku, nego je i pronalazio, stvarao sve teme svojih dela. Ni teme  o čijem značenju i sadržaju  je razmišljao i koje je  izabrao, ni muzika, stvorena na osnovu  tih tema, niti dramska dela,  nisu slučajni. I opera  "Lejli i Medžnun" nije  slučajno stvorena. Humana, čovekoljubiva osećanja, slobodoumnost, uzajamno čista, svetla ljubav  u poemi, koju je napisao naš veliki pesnik Muhamed Fizuli na bazi  legende "Lejli i Medžnun",  toliko  su privukli pažnju  Uzeira  Hadžibejova, toliko su ga   zainteresovali, da se upravo stoga za svoje prvo delo  obratio stvaralaštvu  Muhameda Fizulija, izabrao je ovu temu   i stvorio na njenom temelju besmrtno  delo.  Tokom 87 godina ovo delo se prikazuje na azerbejdžanskoj sceni, i sigurni smo da će živeti vekovima.

U operetama "Aršin Mal Alan", "O olmasin, bu olsun" Uzeir  Hadžibejov nije imao za  cilj samo da zadovolji gledaoce prekrasnom muzikom, da ih zasmeje  likovima svojih  dela, da ih razveseli. Njegov cilj se sastojao i u  kritici, u razgolićavanju pomoću  najmoćnijeg alata – muzike – negativnih crta u životu našeg naroda  -  zaostalosti, neznanja, nekih tradicija, zbog kojih je naš narod zaostajao. Njegov cilj je bio i da otvori oči našem narodu, da ga stimuliše za napredak, da unapredi kulturu i razvije moral kod našeg naroda.  Sve to, naravno, čovek bolje usvaja pomoću  muzičkog  dela.

Usput  želim  da izrazim i jednu svoju  misao. Svako umetničko delo  utiče na čoveka i, naravno, ima pozitivan uticaj na formiranje i razvoj njegovog karaktera, podizanje kulturnog nivoa. Ali  uticaj koji se  vrši pomoću muzičkog dela, jači je od uticaja  drugih dela.  Zamislite  kako je mnogo doprineo  Uzeir  Hadžibejov, koji je pomoću svoje opere približio svoje misli, reči Muhameda Fizulija, pomoću  muzike operete "Aršin Mal Alan" i "O olmasin, bu  olsun" i drugih,  pokazavši time izuzetne zasluge za  moralni i kulturni razvoj našeg naroda, uzimajući u obzir da je početkom  našeg stoleća veći deo  stanovništva bio  nepismen, nije mogao čitati knjige, a i  knjiga, takođe,  nije bilo dovoljno, nije bilo  filmske umetnosti, televizije i drugih sredstava.

Kao što sam rekao, Uzeir  Hadžibejov  je u svim svojim delima slavio ljudsku slobodu, slobodu naroda, ustajao je  protiv despotizma, nasilja, tiranije. Veliki i nezamenljiv (jedinstven) događaj u istoriji, kulturi , umetničkom životu  Azerbejdžana jeste  to što je Uzeir Hadžibejov  u svom delu iskoristio   velikog dastana  našeg naroda – "Koroglu-a".

Prenoseći se  stolećima   s kolena na koleno, dastan "Koroglu" je došao i do nas. Dastan "Koroglu" je  uvek pozivao narode  na heroizam i hrabrost. Ovaj dastan je budio u ljudima  herojska, hrabra, rodoljubiva osjećanja. Dastan "Koroglu" uvek je pozivao ljude na slobodu, na borbu za slobodu i protiv nasilja. Dastan "Koroglu" je voljen, zato što su u njemu sakupljene najvrednije  misli za život, budućnost naroda. Opera "Koroglu" Uzeira Hadžibejova  je, još jednom ponavljam,  veliki revolucionarni događaj u našoj kulturi, jer  je to delotvorniji način da se  sa dastanom "Koroglu"upozna ne samo naš narod, nego i cela  svetska  javnost.

Uzeir Hadžibejov je do dan danas poznat kao veliki kompozitor, muzičar i naučnik. Obeležavajući  njegov  jubileji,  uvek smo  isticali ove  aspeke stvaralaštva Uzeira Hadžibejova.

Sa osećanjem  dubokog  zadovoljstva želim da istaknem da sam i u prošlosti bio jedan od organizatora svečanih jubileja  Uzeira  Hadžibejova, i njegov učesnik. Naš narod  nikada nije zaboravljao Uzeira  Hadžibejova. Njega su oduvek voleli, i za  njegovog života, i nakon  smrti. Narod ga je uvek  čuvao u svom srcu, a  naša kultura se razvijala, uvek koristeći njegovo stvaralaštvo.  Zato svake godine  obeležavamo rođendan Uzeira Hadžibejova.

Sećam se, vrlo svečano  smo obeležili 90. godišnjicu rođenja Uzeira  Hadžibejova.  Godine 1975. organizovali smo 90-godišnji jubilej   Uzeira Hadžibejova, svečano smo ga obeležili i u Azerbejdžanu, i, koliko je  bilo to moguće, u glavnom gradu Sovjetskog Saveza, i u drugim republikama, u svetu.  U Azerbejdžanu, u Bakuu, kuća u kojoj je živeo  Uzeir Hadžibejov,   postala  je prva spomen-kuća radnika kulture. Godine 1975., pre 20 godina, se  otvorena je spomen-kuća Uzeira  Hajdžibejova. Svi  smo vrlo zadovoljni što tokom  poslednjih 20 godina ova spomen-kuća  služi razvoju, usponu  kulture azerbejdžanskog  naroda. Od  dana osnivanja ovom  spomen-kućom  upravlja bliski saborac  Uzeira Hadžibejova, Ramazan Halilov. Potpisao sam ukaz  o  njegovom odlikovanju najvišim ordenom  Azerbejdžana - ordenom  "Slava" za velike zasluge.

Ramazan Halilov je vrlo srećan čovek, ima  95 godina, ali  još je uvek aktivan. Sarađivao je  sa Uzeirom Hdžjibejovim rame uz rame, za nas  on je njegov ​​simbol. Zato  ga poštujemo i, na sreću, on   živi i danas. Nadam se da ćemo slaviti i njegovu  100. godišnjicu.

 Godine 1985.godine  uz veliku svečanost obeležen  je stogodišnji jubilej  Uzeira Hadžibejova i u Azerbejdžanu i  u Moskvi, glavnom gradu  tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Kada smo slavili njegov jubilej u jednoj od najvećih dvorana  u Moskvi, Dvorani kolona, predstavnici  svih republika Sovjetskog Saveza su  izneli svoja sećanja  o Uzeiru Hadžibejovu. Svi smo bili vrlo ponosni kada smo sve to čuli i bili svedoci svega toga.

Danas obeležavamo  110-godišnji jubilej Uzeira Hadžibejova. Ja  sam naročito srećan što sam rukovodio  i bio  organizator 90 -, 100 - i 110-godišnjeg jubileja  Uzeira Hadžibejova.

Njegovoj aktivnosti u muzici su bile posvećene reči u radovima naučnika koji  proučavaju delo Uzeira Hadžibejova, i posebno u većem delu govora na jubilejnim ceremonijama.Nije slučajno da  su na tim jubilejima uvek nastupali muzikolozi, kompozitori i muzičari. Možda po prvi put  na jubilarnoj ceremoniji  Uzeira  Hadžibejova  drži reć predsednik  Azerbejdžana. Ovo nikako nije slučajno, zato što   je Uzeir  Hadžibejov    veliki kompozitor, muzičar i u isto vreme veliki naučnik, filozof i prosvetitelj. Dela Uzeira  Hadžibejova  i njegova delatnost su odigrale  veliku ulogu u nastanku, formiranju, razvoju osjećanja nacionalnog preporoda, nacionalnog  buđenja, nacionalne samosvesti. Azerbejdžanci – naša omladina, građani,  još više su zavoleli našu Domovinu, oduševivši se  tvorevinama Uzeira Hadžibejova; slušajući njegovu muziku, nalazeći se pod uticajem misli, nastalih  od  njegovih  dela, osetili su koliko je svakome od njih draga rodna Domovina, zemlja, narod.

Uzeir  Hadžibejov je bio veliki građanin. Još jednom ističem da je stvaralaštvo   Uzeira Hadžibejova   u razdoblju 1918-1920. –  u teškom razdoblju, razdoblju  nastajanja prve nezavisne republike Azerbejdžan –  od nemerljivog značaja. Aktivnost Uzeira Hadžibejova  je bila izuzetno  značajna  i nezamenjiva i u narednom periodu.

Kao što se vidi iz istorije, Uzeir  Hadžibejov  je bio svedok  tri  oblika vladavine. Period kada se rodio, postao radnik  kulture, bio je period Carske Rusije u Azerbejdžanu. Posle toga  1918. godine u  Azerbejdžanu je bila stvorena  prva demokratska republika. Oko dve godine je trajao period nezavisne Auerbejdžanske Republike. Nakon toga u  Azerbejdžanu se uspostavila sovjetska vlast, i ova vlast je trajala  do 1991-1992. Tokom svih ovih razdoblja Uzeir Hadžibejov je služio svom narodu, bez obzira na karakter, formu vlasti. Danas  imamo  razloga da kažemo da je on razmišljao ovako: bez obzira na vlast, ništa ne treba da  smeta čoveku koji odano služi  svom narodu i pokušava da ga  unapredi. Uzeir  Hadžibejov je bio  takav.

Kada su u prošlosti govorili  o životu Uzeira  Hadžibejova, govorilo se  o njegovim delima, ali  ne i  o njegovoj društveno-političkoj aktivnosti u tom periodu od početka stoleća do 1920.godine.  Ponekad su tajno  govorili da je  Uzeir  Hadžibejov bio član musavatske vlade  i t.d., i da nije potrebno to naglašavati. U narednom razdoblju, 1920 – 1948.,  pa sve do svoje smrti, Uzeir  Hadžibejov je  živeo u periodu  sovjetske vlasti. Ovaj period aktivnosti  Uzeira Hadžibejova je isto tako bio vrlo plodan, vrlo produktivan, vrlo vredan, važan za naš narod.

Danas, kada se u našoj republici promenio društveno-politički sistem, opet ne bi trebalo ponavljati  stare bolesti, forsirati ​​jedno razdoblje  i sakrivati drugo. Od 1885.godine, od rođenja, do 1949.godine, to jest, sve do svoje smrti, on je  bio istaknuti sin  azerbejdžanskog naroda, služio  je azerbejdžanskom narodu  i, koristeći svoje sposobnosti, pri bilo kojem sistemu i  bilo kojoj vlasti, uvek je vodio svoj ​​narod napred.

Govoreći o aktivnosti Uzeira  Hadžibejova  do 1920.godine, neophodno je u isto vreme visoko  oceniti njegovu dalju delatnost. Uzeir  Hadžibejov  je odigrao važnu  ulogu u procvatu kulture Azerbejdžana  i danas možemo sa ponosom reći –  da, u XX. veku  i  nakon 20-tih godina našeg stoleća u  našoj republici se razvijala  kultura,  bila je stvorena bogata kulturna armija, naš narod je  postao pismen, povećao se njegov  kulturni nivo. Uzeir Hadžibejov  je odigrao neprocenjivu ulogu  u svemu tome.

1937.godine  Uzeir Hadžibejov  je predstavio  operu "Koroglu". Još jednom ponavljam da je to bio  najveći  revolucionarni događaj u istoriji našeg naroda i kulture. Kultura Azerbejdžana je  dospela do  glavnog grada tadašnjeg Sovjetskog Saveza, Moskve, i to delom "Koroglu". Sovjetski Savez  je bio velika država.  Uzeira Hajdžibejova su  dočekali sa velikim poštovanjem  i počastima u glavnom gradu Rusije koji ima drevnu istoriju, u  dvorani Kremlja. Ako je Uzeir  Hadžibejov  nekada stekao  obrazovanje na  konzervatorijumu u  St. Peterburgu  kao student,  već 1937. godine  bio je dočekan s velikim poštovanjem u najvećoj dvorani  ruskih careva – dvorani Kremlja. Sve to je velika istorija. Ništa od toga ne smemo da zaboravimo.

Tokom Drugog svetskog rata,  1941-1945., za podizanje patriotskog  duha našeg naroda  Uzeir Hadžibejov je  napisao izvrsna dela - marševe, pesme,  doprineo je  pobedi nad fašizmom, čak je nabavio  avion  od ličnih sredstava  i slao ga  na front. To je taj Uzeir  Hadžibejov.

Uzeir  Hadžibejov je učestvovao u društveno-političkom  životu Azerbejdžana i početkom  veka, i  1918-1920-ih, pa i 1920 - 1948.godine. Uzeir  Hadžibejov  bio je tada  član parlamenta Azerbejdžana, parlamenta Sovjetskog Saveza - Sovjetski Savez je bio  velika država, imao je parlament, a ocenjivati taj ili drugi parlament, to je već drugo  pitanje -  bio je član ovih parlamenata i smatrao je  za veliku počast da  nosi ovo  ime. To takođe ne smemo da zaboravimo. Uzeir  Hadžibejov je  naš –  svim svojim bićem, svim svojim stvaralaštvom.

Jedna od najvećih zasluga Uzeira Hadžibejova  je  u stvaranju  prve himne Azerbejdžanske Republike. Kasnije je  ova himna bila odbijena. Godine 1945. on je  napisao novu himnu Sovjetske Socijalističke Republike. Njen autor  je takođe Uzeir Hadžibejov. Najzad, nakon sticanja nezavisnosti Azerbejdžana  obnovlili smo himnu koju je 1919.godine napisao Uzeir Hadžibejov, i koju smo svi veoma voleli. To sve jeste  istorija  Azerbejdžana. To su sve  etape života i stvaralaštva  Uzeira  Hadžibejova.

Svaki dan, koji je proživeo Uzeir Hadžibejov, nama je drag. Svako delo, svaki notni zapis Uzeira  Hadžibejova su vredni za nas. Društveno-politička aktivnost Uzeira  Hadžibejova je vredna za nas od početka do kraja. Jer sve to je služilo preporodu  azerbejdžanskog naroda, razvoju  kulture, samopoznanju naroda. Ove zasluge ne smemo da zaboravimo. Ove  zasluge su nezamenjive. Stoga   se stvaralaštvo Uzeira Hadžibejova smatra nacionalnim bogatstvom azerbejdžanskog naroda.  Ličnost Uzeira  Hadžibejova  je   ponos  azerbejdžanskog naroda, naš nacionalni ponos.

Mladost Uzeira  Hadžibejova je prošla u Šuši. Šuša je grad koji je drag, svet  svakom azerbejdžancu . Uzeir Hadžibejov je uvek vodio borbu za teritorijalni integritet Azerbejdžana. Čitajući  njegove članke, koji su bili napisani  1918-1920. , razmišljaš: koliko su aktuelne te reči  i danas! Danas ponovo imamo sličnu situaciju. Agresija Jermenije protiv Azerbejdžana, pokušaj osvajanja naše teritorije i zaštita naše zemlje od  strane naših patriota – i tada  je bilo sve slično. Uzeir Hadžibejov   je radio  na ovom području u to vreme, a danas, nažalost, istorija se ponavlja.  Svi pokušavamo sačuvati nezavisnost Azerbejdžana,  teritorijalni integritet Azerbejdžana, sledeći put koji su započeli takvi ljudi, kao što je Uzeir Hadžibejov.

Zato je  i u rodnom zavičaju Uzeira  Hadžibejova – celi  Azerbejdžan je njegov zavičaj, ali mu je  mladost prošla u Šuši – otvorena spomen-kuća. Neki od prisutnih ovde su je,  verovatno, posećivali. Ja sam je  posetio nekoliko puta. U Šuši je takođe  podignut  spomenik Uzeiru Hadžibejovu. Tamo  je podignut  spomenik ne samo Uzeiru  Hadžibejovu, nego i našem  korifeju Bjul- Bjulu, istaknutoj ličnosti  Natavana, a ima i drugih spomenika.

U maju  1992.godine  Šuša je bila okupirana od strane Jermenije. Okupatori su uništili mnogo šta, uključujući i spomenike naše kulture. Oni  su ne samo  uništili  spomenike U. Hadžibejova, Bjul-Bjula, Natavana, nego su, ispoljivši  svirepost, pucali na njih. Uz velike teškoće smo uspeli da spasimo spomenike, doneli smo ih u  Azerbejdžan uz pomoć Gruzije, sada su izloženi u Muzeju  umetnosti. Posetioci ovog muzeja mogu videti  koliko je pucanjeva iz automatskog oružja bilo na spomeniku  Uzeira  Hadžibejova. Ovi  neprijatelji nekada su  pokušavali da pucaju u  samog Uzeira  Hadžibejova, ali to im nije pošlo za rukom. A sada oni ovim mecima   pucaju  u spomenik. To su   za nas teški  događaji koji  donose  patnju. Ali  to je istina, koja  pokazuje šta znači divljaštvo. Nema  ograničenja za fašizam, svirepost. Ove  akcije jermenskih okupatora svedoče  upravo o tome.

Ali neka jermenski okupatori ne misle da ti meci  mogu da pokolebaju  stvaralaštvo Uzrira Hadžibejova, Bjul-Bjula, Natavan, ne! Neka oni ne misle da  meci mogu pokolebati moral azerbejdžanskog naroda, ne! Neka  oni ne misle da  okupacija Šuši  može  da se traje večno!  Ne, to nije moguće!

Obeležavajući  danas 110-godišnji jubilej  Uzeira  Hadžibejova, sigurni smo da će nasleđe Uzeira Hadžibejova  živeti, a sva mesta gde je živeo pretvoriće se u  mesta hodočašća. Sigurni smo  da će azerbejdžanske zemlje biti oslobođene od jermenskih okupatora. Sigurni  smo da će biti oslobođena Šuša. Sigurni smo da će  biti oslobođen  čitav Karabah, sve naše okupirane zemlje, nezavisni  Azerbejdžan  postaće vlasnik  svih svojih teritorija, svojih granica.

Imamo velike razloge za to. Već  šesnaest meseci traje režim obustavljanja vatre  u ratu između Jermenije i Azerbejdžana. Trudimo se na ovaj način, mirnim putem, da oslobodimo naše zemlje i da obezbedimo naš teritorijalni integritet. O tome svedoče preduzete  mere, aktivnost  međunarodnih organizacija, naša  delatnost  u međunarodnim organizacijama i naša politika, dosledno sprovođena.

Velike države  sveta  takođe ulažu napore za mirno rešenje  ovog pitanja, međunarodne organizacije deluju u okviru Minske Grupe. Siguran sam da  će oni i dalje jačati svoju aktivnost. Jer ne sme biti nijedne države, koja bi odobravala   okupaciju. Nijedna zemlja ne sme podržavati  separatizam. Nijedna država ne sme odobravati agresiju. Ako je tako, ako postoji pravednost, ako će međunarodne norme i dalje  biti odobrene  u svetu, onda je naša stvar  pravedna - mi ćemo rešiti ova pitanja na pravedan način.

U isto vreme stvaralaštvo  Uzeira  Hadžibejova je, kao i uvek,  pozivalo narod  na patriotizam, te i danas  poziva građane Azerbejdžana na patriotizam. Ako danas poštujemo sećanje na  Uzeira Hadžibejova, još jednom visoko ocenjujemo njegovo stvaralaštvo, moramo šta više  povećavati, razvijati  svoja  patriotska osećanja, koja su  vrhunac ovog stvaralaštva. Moramo  sa ovim osjećanjima da se pripremimo za budućnost.

Moramo da budemo  gospodari svoje zemlje. Moramo da rešavamo  pitanja na miran način. Po svaku cenu.  I Šuša,  i Karabah, i sve naše okupirane  zemlje će biti oslobođene na bilo koji način - zahvaljujući volji azerbejdžanskog naroda, zahvaljujući hrabrosti herojskih  sinova Azerbejdžana,  biće obezbeđen  teritorijalni integritet  Azerbejdžana.

Sa ovim željama, sa  tim mislima želim vama, čitavom  azerbejdžanskom narodu,  srećan život,  uspeh. Poklanjam se seni velikog Uzeira Hadžibejova. Čitav azerbejdžanski narod danas se poklanja seni Uzeira  Hadžibejova. Izražavajući svoje poštovanje u  njegov spomen, danas  opet pozivam naš narod  da se ujedinimo. Pozivam vas sve na hrabrost, junaštvo i rodoljublje  u ime očuvanja nasleđa  Uzeira  Hadžibejova, u ime  očuvanja naše kulture, morala. Hvala!