STVARALAŠTVA / JERMENSKO-AZERBEJDŽANSKI ‎KONFLIKT OKO NAGORNO-‎KARABAHA / Pisma

Predsedniku Saveta Bezbednosti OUN: Kopija - Generalnom Sekretaru OUN - 26 jul 1993


Poštovani gospodine Predsedniče,

Prinuđen sam da Vam se obratim ovom porukom, a u vezi sa dramatičnom situacijom koja je nastala u mojoj zemlji tokom nastavljanja i eskalacije jermenske agresije, koja za cilj ima teritorijalno deljenje nezavisne azerbejdžanske države.

Sledeći principe i norme međunarodnog prava, polazeći od ideje međunarodne bezbednosti i saradnje i oslanjajući se na prava i dužnosti članova ove međunarodne organizacije, Azerbejdžan se saglasio sa posredništvom SBSE u mirnom regulisanju krvavog konflikta, nametnutog od strane Republike Jermenije. Vlada Azerbejdžana je, ispoljavajući stremljenje ka mirnom rešavanju konflikta, kao i maksimalnu fleksibilnost i konstruktivizam, uporno tražila način da se prekine krvoproliće i izađe na put pregovora. Međutim, grubim kršenjem svojih obaveza prema svetskoj zajednici i Azerbejdžanu, Jermenija narušava naše mirovne napore.

Prošlo je već više od godinu dana od dana kada je Ministarski Savet SBSE doneo odluku o minskoj konferenciji, međutim, ova ideja je danas dalja od realnosti no ikada. Iako smo pre godinu dana govorili o neophodnosti oslobođenja Šuši i Lačina kao o jedino mogućem načinu normalizacije situacije, u odnosu na onu koja je bila na dan donošenja odluke Ministarskog Saveta, te smo tako mogli dobiti dozvolu za minsku konferenciju, danas je jermenski agresor okupirao više od 17% azerbejdžanske teritorije. Okupiran je čitav planinski deo Karabaha, Lačinski (južni deo - u maju 1992., a severni - u aprilu 1993.), Kelbadžarski rejoni, sela Nahičevanske Autonomne republike, Gazahskog, Fizulinskog, Zangilanskog, Agdamskog rejona Azerbejdžana. Ukupno je okupirano 503 naselja, ukupni broj izbeglica i raseljenih lica iznosi 567 hiljada ljudi.

Počevši sa političkom agresijom, koja se ispoljila u donošenju izdajničkih odluka o pripajanju Nagornog Karabaha svojoj teritoriji, pa nastavivši kasnije sa slanjem emisara i terorista, te dostavljanjem naoružanja, Jermenija danas vodi velike vojne operacije na azerbejdžanskoj zemlji, ignorišući pozive i odluke SBSE i OUN, kao i rezoluciju 822 Saveta Bezbednosti, koja jednostavno zahteva izlazak okupacionih snaga iz Azerbejdžana. Napori SBS, usmereni na realizaciju rezolucije, blokirani su sa jermenske strane odbijanjem izvršenja zakonitih zahteva posrednika i, štaviše, isticanjem neprihvatljivih uslova. Zbog takvih postupaka od strane Republike Jermenije, poslednji dolazak Mario Raffaelli u region, kao ni pređašnji, nije dao nikakvih povoda da se nadamo brzoj realizaciji rezolucije SB OUN i dugo očekivanom prekidu krvoprolića

Apsolutno su neosnovana sva pravdanja jermenske strane time da Republika Jermenija ne drži pod kontrolom jermenske naoružane formacije koje deluju u Nagornom Karabahu. Republika Jermenija vrši kompletno snabdevanje teškim naoružanjem, municijom, vojnicima, a takođe neposredno rukovodi vojnim operacijama preko okupiranog Lačinskog rejona.

Nakon odlaska Rafaelijeve misije, Jermenija je, iskoristivši nastalu pauzu, otpočela ponovnu (masiranu) sistematsku ofanzivu, zauzevši svojim oružanim snagama grad Agdam. Ovaj izdajnički akt je naneo uništavajući udarac tek započetom mirnom procesu. Vlada Azerbejdžana je ranije upozoravala Savet Bezbednosti da zadržavanje procesa stvara opasnu situaciju, koja preti velikom katastrofom.

Sadašnja situacija zahteva hitnu intervenciju Saveta Bezbednosti, na osnovu punomoći koje ima u skladu sa Statutom OUN.

Neophodne su neodložne mere, usmerene na zaustavljenje agresora, prekidanje krvoprolića i oslobođenje okupiranih azerbejdžanskih teritorija.

U vezi sa gore navedenim molim hitno sazivanje Saveta Bezbednosti.

Hejdar Alijev,
vršilac dužnosti Predsednika Azerbejdžanske Republike,
Predsednik Vrhovnog Sovjeta Azerbejdžanske Republike.

Novine ''Bakinskij rabočij'', 29 jul 1993.