STVARALAŠTVA / OSNOVNI GOVORI

Govor Predsednika Vrhovnog Sovjeta Azerbejdžanske Republike Hejdara Alirza Alijeva na zasedanju Mili Medžlisa Azerbejdžanske Republike 15. juna 1993. godine


Poštovani deputati, poštovani Predsedniče!

Izražavam zahvalnost članovima Mili Medžlisa, Vrhovnom Sovjetu Azerbejdžana za veliko poverenje koje ste mi ukazali i uveravam vas da ću se, koristeći sve mogućnosti, potruditi da nosim ovo teško breme i časno izvršim taj zadatak. Želim da istaknem da sam sa punom odgovornošću svestan današnjeg teškog, komplikovanog i napregnutog položaja Azerbejdžanske Republike. Otpočinjući sa radom, potpuno sam svestan svoje odgovornosti i, rukovodeći se time, učiniću sve, što je u mojoj moći. Nemam nameru da držim veliki govor. Ali, dužan sam da kažem nekoliko reći. Kao predsednik Vrhovnog Sovjeta, smatram da je zaštita, učvršćivanje, razvoj istorijskih tekovina azerbejdžanskog naroda - državna nezavisnost Azerbejdžanske Republike, jedan od mojih osnovnih zadataka. Državna nezavisnost Azerbejdžanske Republike treba da bude utemeljena na tradicijama prve Azerbejdžanske Demokratske Republike stvorene 1918. godine, kao i na zahtevima savremenih procesa koji se odvijaju u svetu. Ja ću neprekidno raditi u tom pravcu, i niko neće imati razloga da sumnja u to da će ostatak mog života biti posvećen samo i jedino razvoju Azerbejdžanske Republike kao nezavisne države. Povodom toga želim da kažem, da smatram kako Azerbejdžanska Republika neće posle toga nikada, ma šta se desilo, gubiti svoju nezavisnost, neće ponovo ući u sastav bilo koje države, niti će biti u vlasti druge države. Priča se o ponovnom stvaranju bivšeg Sovjetskog Saveza, o mogućnosti priključenja i Azerbejdžanske Republike. Sve to je utopija. Ja odbacujem takve ideje i pozivam sve građane Azerbejdžana da urade isto to.

Pred republikom su vrlo teški i složeni zadaci. Da bi se obezbedili nezavisnost i suverenitet, Azerbejdžanskoj Republici moraju biti vraćene teritorije okupirane od strane Jermenije. Mora da bude obezbeđena teritorijalna celovitost Azerbejdžanske Republike, prekinut rat, zaključen mir. Građani Azerbejdžana moraju da žive u uslovima mira i blagostanja i da grade svoju državu onako kako oni to žele. Zato je ovo pitanje jedno od najvažnijih. Ova pitanja moraju i dalje biti u centru pažnje Vrhovnog Sovjeta. Uveravam vas u to.

Juče objavljeni dokumenat, koji je bio potpisan prema inicijativi Sjedinjenih Američkih Država,Rusije i Turske, predstavlja prvi korak na putu našeg postupnog izlaska iz ratnog stanja. Po svemu sudeći, u ovoj oblasti se moraju preduzeti još efikasnije mere, kako bi Azerbejdžanska Republika postala vlasnik čitave svoje teritorije, a naš narod stekao mir.

Na taj način najvažniji naš zadatak jeste nezavisnost Azerbejdžanske Republike. U suverenom Azerbejdžanu treba razvijati demokratiju. Potrebno je na sve moguće načine podsticati pluralizam. Ne sme se dozvoljavati kršenje statuta Azerbejdžanske Republike, kršenje zakona. Državno uređenje i formiranje društva mora da se bazira samo na demokratskim principima. U politici i privredi moraju dominirati principi slobode, nezavisnosti, zaštite građanskih prava, principi slobodne ekonomike. To jest, naša republika mora da nastavi put na koji je stupila pre godinu dana. To je siguran put, pravilni put, i naša republika mora da nastavi taj put sa sigurnošću. Uveravam vas da ću uvek biti veran tom putu.

Događaji koji su se desili četvrtog juna u gradu Gjandža, jedan su od osnovnih razloga današnjeg teškog stanja naše republike. Ti događaji su bili užasni, prolila se krv, učinjen je zločin. Sve to mora da bude istraženo i svi ljudi, koji su prekršili zakon, učestvovali u zločinu s bilo čije strane,moraju da snose odgovornost po zakonu. Time se bavi deputatska istražna komisija. A mi smo dužni što brže da razrešimo ovu tešku situaciju. Juče sam razgovarao sa predsednikom Abulfazom Elčibejem, razgovarao sam i sa ljudima koji su me pratili, a vodio sam i pojedinačne razgovore. Nadam se, da će sva naša nastojanja pomoći da sredimo postojeću komplikovanu situaciju i da zaustavimo otpor. Ali, ja sam govorio i ponovo ističem: ni pod kakvim okolnostima neću biti pristalica upotrebe oružja. Otpor mora da bude savladan samo na miran način, sporazumno, putem uzajamnog razumevanja, pregovorima. Siguran sam da ćemo, zahvaljujući mudrosti našeg naroda,uzajamnim nastojanjima uglednih ljudi, azerbejdžanske inteligencije, azerbejdžanskog rukovodstva i našom aktivnošću to nesumnjivo i ostvariti.

Izgradivši demokratsku nezavisnu republiku u Azerbejdžanu, i boreći se za civilizovano društvo, moramo koristiti opšteljudske tekovine. Moramo se pobrinuti da Azerbejdžan koji je, posle mnogo godina i vekova, napokon stekao svoju nezavisnost, prikaže čitavim svetu svoje istorijske uspehe, nacionalne tradicije. Mislim da u tom pogledu azerbejdžanski narod ima veoma veliki, kako istorijski, tako i savremeni potencijal. Ako sve ovo budemo koristili efikasno, onda će i Azerbejdžan postati nezavisna, demokratska država, a naše društvo će postati demokratsko društvo, izgrađeno na bazi demokratskih, pravnih, opšteljudskih tekovina. A da bi se to ostvarilo, i naša nauka, i naša kultura, i naše istorijske tradicije, i naša religija, Islam, - sve to skupa čini jednu veliku bazu. Naš zadatak se sastoji u tome da sve to efikasno iskoristimo.

Tenzije u Azerbejdžanu nisu povezane samo sa problemom Karabaha, t.j. sa agresijom Jermenije na Azerbejdžan. Danas su se desili događaji u Gjandži. Nažalost, jedan od razloga napregnutosti je i izvesno pogoršanje odnosa među narodima i etničkim grupama koji su tokom dugog vremena zajedno živeli u Azerbejdžanu. Azerbejdžan je tokom decenija, stoljeća bio Domovina za sve ljudi koji su ziveli ovde, pa mora da ostane Domovina i dalje. Svi građani koji žive u Azerbejdžanu, moraju imati jednaka prava, nezavisno od nacionalnosti,vere, političke pripadnosti. Ukoliko budemo u stanju da se rukovodimo ovim shvatanjima i sprovedemo ih u život, obezbedićemo potpuno ujedinjenje svih naroda, svih nacija, koji naseljavaju Azerbejdžansku Republiku. To je jedan od naših glavnih zadataka. Nadam se da ćemo to i postići.

Na planu spoljne politike mnogo toga je učinjeno tokom prošle godine. Ali, još ima puno toga da se urade. Mislim da Azerbejdžanska Republika kao demokratska država mora da uspostavi ravnopravne odnose sa svim državama. Moramo da gradimo normalne odnose, bez obzira na to kakva je unutrašnja struktura države, u kojem pravcu je usmerena njena unutrašnja politika. Pre svega treba da uspostavimo neophodne kulturne, privredne, državne veze sa našim najbližim susedima. S ove taćke gledišta stanovništvo republike, svakako, podržava odnose sa Turskom. Moraju se poboljšavati i razvijati odnosi sa susednom Islamskom Republikom Iran. Rusija je velika država,naš severni sused. Nesumnjivo, odnosi među Rusijom i Azerbejdžanom treba da budu posle toga bolji, raznovrsniji, plodotvorniji, moraju da se temelje na principima nezavisnosti. Sa svim državama, koje su bile u sastavu bivšeg Sovjetskog Saveza, a danas su postale nezavisne - sa Ukrajinom, Belorusijom, Gruzijom, državama Srednje Azije, Kazahstanom, Baltičkim državama, Moldavijom - moramo da uspostavimo prisnije uzajamne odnose. To nam je neophodno, zato što su tokom godina,stoleća naši privredni odnosi, kulturne veze, ljudski kontakti bili sa ovim državama vrlo bliski. Ne smemo da prekidamo te veze, nego moramo da ih razvijamo i dalje. Ne sumnjam da će upravo takva politika pomoći Azerbejdžanskoj Republici da se formira i razvija kao nezavisna država.

Azerbejdžanska Republika je već izašla na svetsku scenu. Radujemo se pozitivnom odnosu u poslednje vreme Sjedinjenih Amerićkih Država prema Azerbejdžanu, smatram da se naše veze moraju još više produbljivati i jačati. Moramo da ućvršćujemo naše odnose i sa evropskim zemljama, naroćito sa Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom. Naše veze se sa svim muslimanskim zemljama, arapskim zemljama i zemljama turskog govornog područja moraju razvijati još brže. Jednom rečju, želim samo da izrazim svoj stav u oblasti spoljne politike. Kao predsednik Vrhovnog Sovjeta radiću u tom pravcu, trudiću se da delatnost našeg predsednika, Vrhovnog Sovjeta i Vlade bude što uspešnija.

Međutim, danas je važnije od svega da uklonimo zategnutost koja je nastala zbog događaja u Gjandži. Ovde, na zasedanju Mili Medžlisa, sa ove govornice obraćam se svim građanima Azerbejdžana, našoj braći, sestrama, deci i izjavljujem, da je naša republika u vrlo teškom položaju. Još jednom ponavljam da je najvažniji zadatak koji danas stoji pred nama - povratak naših okupiranih teritorija, obezbeđenje teritorijalnog integriteta, suvereniteta Azerbejdžana. Zbog toga moramo sve unutrašnje nesuglasice, prepirke, da stavimo na stranu. Obraćam se azerbejdžanskom narodu, stanovnicima Gjandžija, obraćam se deputatu Suretu Gusejnovu i njegovoj "braći po oružju" i apelujem na njih da se urazume i uspostave ljudske odnosima. Danas je našoj republici pre svega potrebno upravo to, i oni treba da znaju, čitav narod treba da zna, da sada moramo biti svi zajedno. U ovom tragičnom razdoblju Azerbejdžana nalazimo se pred velikom opasnošću. Sada se sve snage moraju ujediniti, sve političke strukture, sve političke i društvene organizacije, svi ljudi - svi moraju da se ujedine. Svi moraju da zaborave uvrede. Moramo se svi ujediniti i izvući Azerbejdžan iz teškog položaja u kome se nalazi. Nadam se da će stanovnici Gjandžija i ljudi koji naseljavaju susedne rejone čuti moj apel, i da će ga podržati. Suret Gusejnov će čuti moj glas, doneće mudro rešenje i mi ćemo u potpunosti prevazići krizu. Pozivam sve da deluju u tom pravcu, i da se ujedinjimo. Zamolio bih vas da zaboravite sitne uvrede, sitne spletke. Za to će još biti vremena. Međusobni problemi će se rešavati kasnije. Sada nije vreme za to.

U vezi sa tim želim da kažem još nešto. O meni se priča da ću se, u slučaju da ponovo dođem na vlast, nekome svetiti. Da ću se loše odnositi prema onima koji su svojevremeno bili protiv mene ili su se prema meni loše odnosili. Sa punom odgovornošću izjavljujem vama i azerbejdžanskom narodu da po svojoj prirodi uopšte nisam osvetoljubiv.. To je izmišljotina pojedinaca i vidi se da oni time žele ne samo da me ocrne, nego i da stvore razdor među nama. Obećavam da nikada neću koristiti osvetu. Ako se neko nekada pogrešno ponašao prema meni, nešto je uradio, verujte mi, davno sam im to oprostio. Nikada nisam imao takva osećanja i nikada to ne bih učinio.. I to ne zbog toga što ste mi danas ukazali takvo poverenje i što sam zauzeo takav položaj. Ne. Kao običan građanin nikada nisam ni sa kim imao, niti ću u buduće imati, neprijateljske odnoce. Ipak, neosporno, svako je u okviroma svog položaja dužan da poštuje disciplinu, da se potčinjava zakonu, niko ne može biti iznad zakona, zakon mora biti na prvom mestu, i na tom putu ja neću izneveriti svoje principe.

Nadam se da ćemo zajedno sa Vrhovnim Sovjetom, Predsednikom Azerbejdžana Abulfazom Elčibejem, svi skupa naći izlaz iz ove situacije. S tim u vezi pozivam vas sve da se ujedinimo.

Zahvaljujem!