Dragi zemljaci!

Poštovani delegati, gosti!

Poštovane dame i gospodo!

Srdačno vam čestitam otvaranje I Kongresa Azerbejdžanaca sveta i želim uspeh u radu kongresa.

I Kongres Azerbejdžanaca sveta je istorijski događaj u životu nezavisnog Azerbejdžana, u životu Azerbejdžanaca čitavog sveta. Predstavnici Azerbejdžanaca, azerbejdžanskih zajednica iz čitavog sveta, koji su se prvi put okupili u Azerbejdžanu, održavaju svoj I kongres u njegovoj prestonici Bakuu. Izražavam svim delegatima, gostima, azerbejdžanskim zajednicama raznih zemalja koje oni predstavljaju, priznanje za njihovu podršku u održavanju I Kongresa Azerbejdžanaca sveta, kao i za njihov dolazak u Azerbejdžan, u Baku, radi učestvovanja na ovom kongresu.

Mi, Azerbejdžanci koji živimo u Azerbejdžanu, nikada nismo zaboravljali naše zemljake. Mnogo godina, se nalazeći u sastavu takve superdržave kao što je Sovjetski Savez, nemajući mogućnosti za održavanjem veze sa našim zemljacima, sunarodnicima u inostranstvu, uvek smo se interesovali kako žive i čime se bave Azerbejdžanci u raznim zemljama, i trudili smo se, koristeći naše ograničene mogućnosti, da uspostavimo vezu sa njima.

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine i sticanje nezavisnosti 15 saveznih republika koje su se nalazile u njegovom sastavu, sprovođenje u život težnji i nacionalne slobode azerbejdžanskog naroda, proglašenje nezavisnosti Azerbejdžana i ponovno uspostavljanje suvereniteta izgubljenog 1920. godine, omogućili su nam da proširimo naše veza sa Azerbejdžancima koji žive u raznim zemljama sveta, da izrazimo našu solidarnost sa njima i da damo svoj doprinos u razvoju dalje solidarnosti. Već prvih meseci naše nezavisnosti, 31. decembra 1991. godine, doneli smo odluku o „Danu solidarnosti sa Azerbejdžancima u svetu“. Od tog vremena obeležavamo taj dan kao veliki praznik, a zapravo, od tog vremena naše veze sa Azerbejdžancima koji žive širom sveta počele su postepeno da jačaju. To je rezltat nezavisnosti Azerbejdžana i nacionalne slobode azerbejdžanskog naroda.

Azerbejdžanski narod ima veliku, drevnu istoriju. Tokom svoje mnogovekovne istorije naš narod je savladao mnoga iskušenja, živeo je, nije izgubio svoje dostojanstvo, nije izgubio svoj nacionalni identitet, uneo je dragoceni udeo u svetsku civilizaciju, obogativši je. Međutim, na različitim etapama istorije Аrbejdžanci su bili podvrgavani mnogim lišavanjima. Zbog toga zbijanje redova, solidarnost Azerbejdžanaca koji žive na mnogim meridijanima planete, danas ima poseban značaj kako za nas, nezavisnu azerbejdžansku državu, tako i za Azerbejdžance koji žive u raznim zemljama sveta. Nakon proglašenja svoje državne nezavisnosti, Azerbejdžan je prošao veoma dugačak, slavan i ujedno težak put. Ovih dana smo svečano proslavili 10. godišnjicu proglašenja državne nezavisnosti Azerbejdžana. Još jednom smo napravili analizu pređenog puta tokom ovih deset godina, obelodanili smo postignute uspehe i odredili buduće zadatke. Napravivši analizu mnogih, još nerešenih problema, počeli smo da peduzimamo neophodne mere za njihovo rešavanje.

Nezavisnost Azerbejdžana i njegov razvoj kao samostalne države tokom decenija je najznačajniji, najvažniji i najdragoceniji događaj u našoj viševekovnoj istoriji. Tih 10 godina nisu bile lake za nas, za nezavisni Azerbejdžan. Počeli smo sa izgradnjom novog života u Azerbejdžanu. Objavili smo da Azerbejdžan ide putrem demokratije. Počeli smo sa izgradnjom pravne, demokratske, svetske zemlje u Azerbejdžanu, po svetskim standardima. Počeli smo proces integracije ekonomije Azerbejdžana u svetsku ekonomiju, u ekonomiju razvijenih zemalja, sa prelaskom na sistem tržišne ekonomije. Sve se to dogodilo kada je Azerbejdžan živeo u teškim uslovima.

Kao što je poznato, za vreme sticanja, to jest proglašenja svoje državne nezavisnosti, Azerbejdžan je bio podvrgnut vojnoj agresiji od strane Jermenije, tada je već četiri godine trajao jermensko-azerbejdžanski konflikt. Nagorni Karabah, kao integralni deo Azerbejdžana, tih godina je, može se reći, izmakao kontroli od strane Azerbejdžana, okupirale su ga jermenske oružane snage, počela je agresija i protiv naseljenih mesta koja gravitiraju tom području. Upravo u takvim istorijskim uslovima Azerbejdžan je objavio svoju državnu nezavisnost. Izgradnja samostavlne države u takvim uslovima, bila je, prirodno veoma teška. Istovremeno, u životu Azerbejdžana odigravali su se veoma složeni procesi, kako uoči proglašenja nezavisnosti, tako i posle sticanja samostalnosti. Istupajući sa pretenzijama na teritoriju, oružane snage Jermenije su, u cilju okupiranja azerbejdžanske oblasti Nagorno-Karabah, otpočele vojne operacije i, dok su se svi Jermeni okupili oko te ideje, u Azerbejdžanu se, nažalost, tako nešto nije dogodilo.

Zbog toga što se kod nas tih godina, umesto zbijanja redova, mobilizacije čitavog naroda, zaštite naših treritorija i pružanja dostojnog otpora oružanim snagama Jermenije, vodila borba za vlast, bile su prisutne unutrašnje razmirice koje su pokrenule pojedine političke snage, oružani odredi uputili su izazov društvu. I to je, naravno, podrilo jedinstvo Azerbejdžana, naroda i, najzad, 1993. godine Azerbejdžan se suočio sa pretnjom izbijanja građanskog rata, sama egzistencija Azerbejdžana našla se u opasnosti, već je počelo rasparčavanje naše zemlje. Zbog toga se, nakon sticanja nezavisnosti, izgradnja države u Azerbejdžanu odvijala veoma sporo.

Sve to je narušilo društveno-političku stabilnost u Azerbejdžanu, pogoršalo je standard ljudi. A najpogubnije za nas je bilo to što su oružane snage Jermenije, koristeći nastalu situaciju, okupirale nekoliko administrativnih rejona Azerbejdžana koji su gravitirali Nagornom Karabahu i, koristeći silu, proterali Azerbejdžance sa svojih ognjišta. Na taj način se 20 procenata azerbejdžanske teritorije našlo pod okupacijom oružanih snaga Jermenije, više od milion Azerbejdžanaca, proteranih kako sa teritorije Jermenije, tako i sa okupiranih treritorija, do današnjh dana žive u teškim uslovima, pod šatorima. U takvim uslovima Azerbejdžan je živeo u prvim godinama svoje državne nezaviosmnosti. Zbog toga je pred nama bio zadatak da zaustavimo negativne procese, da mobilišemo sve snage, sile za zaštitu azerbejdžanskih teritorija, kako bi Azerbejdžan živeo i razvijao se kao nezavisna država.

Naredni period u Azerbejdžanu bio je period uspostavljanja društveno-političke stabilnosti. I nakon toga, u okrobru 1994. i martu 1995. godine, mi smo se suočili sa pokušajima oružanog svrgavanja vlasti. Ti pokušaji su bili osujećeni, ali oni su naneli štetu Azerbejdžanu.

Ozbiljnim angažovanjem na regulisanju jermensko-azerbejdžanskog, nagorno-karabahskog konflikta, u maju 1994. godine dogovorili smo se o prekidu vatre. I evo, već više od 7 godina nema rata, ne proliva se krv. Ali, i pored svega, deo azerbejdžanske zemlje nalazi se pod okupacijom oružanih snaga Jermenije, a izbeglice i raseljena lica, proterana sa tih teritorija, žive u veoma teškim uslovima.

Sledeća etapa desetogodišnjice nezavisnosti Azerbejdžana sastojala se u stabilizaciji unutrašnje društveno-političke situacije u našoj zemlji, jačanju pozicija Azerbejdžana na svetskoj sceni, u tome da se Azerbejdžan razvija i živi kao samostalna država. Savladavši veoma težak put, ostvarili smo to u narednih deset godina. Danas u svetu postoji nezavisna azerbejdžanska država, i to punih deset godina. Ona ima nacionalnu državnu zastavu, nacionalnu himnu, nacionalni grb. Azerbejdažan je zauzeo dostojno mesto u svetskoj zajednici. Državna zastava Azerbejdžana vije se ispred rezidencija svih međunarodnih organizacija, vije se i uvek će se viti nad nezavisnim Azerbejdžanom, zastava, podignuta visoko, nikada se neće spustiti.

Mišljenja sam da naše goste, Azerbejdžance koji žive u drugim državama, interesuje život Azerbejdžana, da prate procese koji se odvijaju u Azerbejdžanu i da su informisani o uspesima koje smo postigli. Istovremeno bih želeo da danas, na I kongresu, izjavim da Azerbejdžan kao samostavlna država ostvaruje proces državne izgradnje.

U Azerbejdžanu je izgrađena demokratska, pravna, država prema svetskim standardima. Azerbejdžan je prvi put u istoriji doneo svoj Ustav, na slobodnim izborima izabrao je svoj parlament - Mili Medžlis, izabrao je predsedika zemlje. U Azerbejdžanu se odvijaju reforme u svim oblastima.

Kao što je poznato, tokom 70 godina Azerbejdžan se nalazio u sastavu tako krupne države kakav je bio SSSR, i živeo je u uslovima političko-ekonomskog sistema koji se radikalno razlikovao od sistema koji je postojao u drugim državama. Danas treba istaći da se, bez obzira na to što smo tih godina bili lišeni samostalnosti, Azerbejdžan, pokrenuvši unutrašnji potencijal našeg naroda, naše nacije, razvijao i postigao velike uspehe i, proglasivši svoju nezavisnost, ovladao krupnim ekonomskim i intelektualnim potencijalom. Nezavisna država u Azerbejdžanu izgrađena je na njegovom velikom ekonomskom i intelektualnom potencijalu. Ali mi danas idemo putem potpuno drugog političko-ekonomskog sistema. Promena svega onoga što je postojalo u prošlosti, odustajanje od toga, građenje poslova u novom sistemu, kao i njegovo ostvarenje - sve je to težak proces. To je naš period tranzicije u kome ima mnogo problema.

Kao prvo - u svesti ljudi mora da dođe do veoma velikih promena. Kao drugo - mora se uspešno ostvarivati nova ekonomska politika. Za to je neophodan uspešan prelaz sa starih ekonomskih uslova na nove. U tom cilju sprovodimo reforme. Sproveli smo mnoge reforme u političkoj, ekonomskoj, socijalnoj, humanitarnoj sferi i ostvarili pozitivne rezultate. Bez obzira na sve poteškoće, postigli smo uspehe u sprovođenju nove ekonomske politike. Ostvarili smo i ostvarujemo program privatizacije. Sproveli smo zemljišnu reformu koja je za Azerbejdžan od izuzetnog značaja.

Kao što je poznato, oko polovine stanovnika Azerbedžana živi na selu i bavi se poljoprivredom. Rušenje 70-togodišnjeg sistema kolhoza i sovhoza, predaja zemlje seljacima u vlasništvo, stvaranje uslova za efikasno korišćenje zemljišta - sve su to veoma teški procesi. Ali mi smo u tome uspeli. U Azerbejdžanu se razvija tržišna ekonomija. Na taj način, tokom 1995-1996. godine, Azerbejdžan je uspeo da prevaziđe recesiju privrede, koja je trajala od 1990. godine, a naredni period u životu Azerbejdžana postao je period razvoja.

Mi napredujemo. U Azerbejdžanu se uspešno razvijaju sve oblasti ekonomije. To nije samo naše mišljenje, tako smatraju i međunarodni finansijsko-ekonomski centri, to jest centri, koji kontrolišu tu oblast.Međutim, pred nama je još mnogo problema i velikih poteškoća. Još uvek nismo uspeli da podignemo standard stanovnika Azerbejdžana na potreban nivo.

Deo krupnih industrijskih preduzeća, stvorenih u Azerbejdžanu za vreme Sovjetskog Saveza, danas ne radi, a deo njih radi nepotpunim kapacitetom. Kao rezultat toga stvorena je velika armija nezaposlenih. To je jedan od glavniih problema Azerbejdžana. Kao što sam već istakao, više od milion izbeglica i raseljenih lica, sa jedne strane su lišeni neophodnih uslova za život, a sa druge strane nemaju obezbeđen posao i žive na račun države, humanitarnih organizacija. To je, takođe, za nas veliki problem. Ali mi dosledno rešavamo ove probleme. Ističući postignute uspehe, nikako ne želimo da krijemo poteškoće koje su prisutne u našem životu, probleme, nedostatke, deficite. Mi otvoreno govorimo o njima, i građanima Azerbejdžana, i celom svetu. Upravo na takav način bićemo u stanju da rešimo probleme koji stoje pred Azerbejdžanom i da obezbedimo stalni napredak zemlje.

Od onoga što je u ovoj oblasti učinjeno, poseban značaj ima državna naftna strategija Azerbejdžana. Tokom 1993-1994. godine počeli smo sa pripremom i ostvarivanjem ove strategije, obezbedili smo eksploataciju bogatih nalazišta Azerbejdžana - naftnih i gasnih nalazišta, skupa sa krupnim svetskim naftnim kompanijama koje poseduju savremenu tehniku i tehnologiju. Danas se taj posao ostavaruje. U cilju zajedničke eksploatacije azerbejdžanskih nalazišta u Kaspijskom moru, i uopšte svih nalazišta nafte i gasa u Azerbejdžanu, zaključen je 21. ugovor. Ugovorne strane su 32 krupne inostrane naftne kompanije. Već smo ostvarili realne rezultate ovih poslova u naftnoj strategiji. Već dobijamo naftu iz novih nalazišta i skupa sa stranim partnerima je isporučujemo na svetsko tržište. Za te svrhe gradimo značajne naftovode i gasovode. Preko dva izgrađena naftovoda - jednog u severnom pravcu Baku - Novorosijsk, a drugog u zapadnom pravcu Baku - Supsa, izvozi se azerbejdžanska nafta.

Poslednjih godina radili smo na prilično krupnom projektu i već smo pristupili izgradnji naftovoda Baku - Tbilisi - Džejhan, radi izvoza na svetsko tržište veleke količine nafte koja će se dobijati u Azerbejdžanu. Potpisali smo ugovore za izvoz gasa u Tursku sa bogatog nalazišta „Šahdeniz“ i pristupamo izgradnji naftovoda. Naša naftna strategija stvorila je uslove za radove u Azerbejdžanu ne samo kompanijama koje se bave eskploatacijom nafte, već i mnogim drugim kompanijama, i na taj način privukli smo u zemlju krupne strane investicije. To je nova panorama Azerbejdžana. A to je moglo da se ostvari jedino i samo u uslovima nezavisnog Azerbejdžana.

Kao što znate, azerbejdžanska nafta je postala poznata u celom svetu. Još pre 150 godina u Azerbejdžanu je prvi put u svetu počela da se dobija nafta industrijskim postupkom. Narednih godina eksploatacija nafte se povećala, ali ona nije pripadala azerbejdžanskom narodu. Bogati naftni i gasni resursi, koji su bili eksploatisani tokom 70 godina, slivali su se u zajedničku ekonomiju Sovjetskog Saveza. Mi od toga nismo mogli da ostvarujemo profit. I upravo državna nezavisnost, naša nacionalna sloboda, mogućnost da sami rešavamo svoju sudbinu stvorili su te uslove, i mi ih efikasno koristimo.

Azerbejdžan se nalazi na izuzetno važnom geostarteškom položaju. To ima kako ekonomski, tako i politički značaj. U tom smislu mi izvodimo zajedničke radove sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim organizacijama. U tom pogledu Azerbejdžan je mnogo učinio u ostvarivanju programa TRASEKA (Transevropske energetske mreže) Evropske unije, obnavljanja istorijskog Velikog puta svile, i od tog aranžmana ostvarujemo dobre rezultate. Međutim, u budućnosti će ovaj program dati još bolje rezultate.

Tokom1998. godine u Azerbejdžanu je, u saradnji sa Evropskom unijom, održana prva međunarodna konferencija vezana za obnavljanje Velikog puta svile - ostvarivanje programa TRASEKA. Na toj konferenciji su učestvovale 32 zemlje - od Japana na istoku, do Španije na zapadu, 14 međunarodnih organizacija, i mi smo bili svedoci potpisivanja prvog sporazuma na obnovi Puta svile, ostvarivanja programa TRASEKA. Poslovi odrađeni u ovoj oblasti, još jednom ću ponoviti, doneće u budućnosti velike rezultate.

To su globalni projekti koje ostvaruje Azerbejdžan. Paralelno sa tim mnogo se radi i na svakodnevnom životu Azerbejdžana i ja mislim da ćete se tokom vašeg boravka ovde sa tim upoznati iz materijala koji su vam dostavljeni, kao i iz drugih izvora.

Održavanje I Kongresa Azerbejdžanaca sveta ima izuzetno važan značaj, kako za Azerbejdžan, tako i za Azerbejdžance iz čitavog sveta. Zahvaljujući procesu migracije koji je prisutan u svetu, Azerbejdžanci su počeli da žive u mnogim zemljama. To je jedinstven proces koji se ne može sprečiti, pa ni ne treba, jer on u celini ima pozitivan karakter. Istina, danas, kada smo postali samostalna država, neki opozicioni krugovi nas kritikuju zbog toga što značajan broj azerbejdžanskog stanovništva - neko govori o cifri od 1 miliona, neko o 2 miliona - živi izvan granica republike. Ja to nikako ne mogu da prihvatim kao negativnu činjenicu, pošto ni jedna nacija, ni jedan narod ne može da živi isključivo u okviru rođene zemlje, u uslovima nacionalnog ograničenja. Još jednom bih želeo da istaknem da proces migracije nije mimoišao nijednu zemlju, nijedan narod. I ako su, kao rezultat tog procesa, Azerbejdžanci počeli da žive u mnogim zemljama sveta, uredili tamo svoj život, obezbedili sebi uslove za život, sve to svedoči o tome koliko je široka geografija širenja Azerbejdžanaca u čitavom svetu.

Smatramo da su svi Azerbejdžanci koji žive u različitim zemljama sredili svoj život u tim zemljama onako kako oni to žele. Oni su državljani tih zemalja, moraju da žive po njihovim zakonima i pravilima i da idu putem koji su sami odabrali.

Ali istovremeno danas, kada Azerbejdžanci imaju jednu nezavisnu državu, uspostavljanje tesnijih međusobnih veza između Azerbejdžanaca koji žive u različitim zemljama sveta, isticanje svoje solidarnosti i uspostavljanje veza sa azerbejdžanskom državom u ovoj istorijskoj fazi je jedan od najvažnijih zadataka. Naš zadatak, zadatak azerbejdžanske države, sastoji se u ispoljavanju brige, pažnje prema Azerbejdžancima koji žive u svim zemljama sveta, u tome da nas interesuje njihov život i da ostvarujemo dalji razvoj veza između naših država i azerbejdžanskih zajednica u pojedinim zemljama. Isto tako i Azerbejdžanci koji žive van garanica Azerbejdžana moraju da održavaju tesnije veze sa nezavisnim Azerbejdžanom. Sve je to najvažniji uslov za obezbeđenje jedinstva, solidarnosti Azerbejdžanaca iz čitavog sveta.

Danas sa osećanjem velikog zadovoljstva možemo da istaknemo da su u mnogim zemljama stveta - u Evropi, Severnoj Americi, stvorene velike azerbejdžanske zajednice. Poslednjih godina te zajednice postaju sve organizovanije, proširuju se i obezbeđuju jedinstvo, solidarnost Azerbejdžanaca u zemljama u kojima žive. Poslednjih godina taj proces razvija se brzim tempom. Smatram da upravo egzistiranje nezavisnog Azerbejdžana čini osnovu razvoja te solidarnosti.

Želimo da Azerbejdžanci, koji žive u različitim zemljama kao državljani tih zemalja, žive onako kako smatraju potrebnim, i da, istovremeno, ne zaboravljaju svoje nacionalne korene, nacionalnu pripadnost. Nas, Azerbejdžance, ujedinjuje naša nacionalna pripadnost, istorijski koreni, nacionalno-duhovne vrednosti, naša nacionalna kultura - književnost, umetnost, muzika, poezija, običaji i tradicije našeg naroda.

Čovek, bez obzira u kojoj zemlji živi, mora da čuva svoj nacionalni identitet. Istovremeno se u svetu odvijaju i procesi asimilacije. Ljudi - ovde mislim na Azerbejdžance - moraju, još jednom ponavljam, prilagodiuvši se uslovima zemlje u kojoj žive, da zauzimaju visoke pozicije. Istovremeno, oni su uvek obavezni da ostanu verni svojim nacionalno-duhovnim vrednostima, nacionalnim korenima. Upravo te činjenice ujedinjuju sve nas. Sve nas ujedinjuju, čine solidarnim u ideji azerbejdžanstva.

Nakon što je Azerbejdžan stekao državnu nezavisnost, azerbejdžanstvo je postalo ideja-vodilja za Azerbejdžance koji žive kako u Azerbejdžanu, tako i u čitavom svetu. Moramo da zbijemo redove oko te ideje. Azerbejdžanstvo znači očuvanje svoje nacionalne pripadnosti, očuvanje nacionalno-duhovnih vrednosti i skupa sa tim njihovo obogaćivanje sintezom, integracijom sa opštim ljudskim vrednostima, kao i obezbeđenje razvoja svakog čoveka.

Cilj održavanja ovog kongresa uparvo se u tome i sastoji. Verujem da će delegati kongresa, naši zemljaci, koji su iz dalekih zemalja došli u Azerbejdžan, u svoj zavičaj, tokom održavanja kongresa još tesnije da se povežu, da će se potruditi da jedni druge shvate, da će se aktivirati u stvaranju zajednica Azerbejdžanaca različitih zemalja kao jedinstvene dijaspore i da će jačati veze između Azerbejdžana i Azerbejdžanaca koji žive širom sveta, u drugim zemljama. Smatram da je kongres izuzetno važna istorijska etapa u toj oblasti - za ostvarivanje ideja azerbejdžanstva, širenja i razvoja solidarnosti Azerbejdžanaca čitavog sveta.

Verujem da će današnji kongres odigrati izuzetno veliku ulogu u izvršavanju zadataka koji se nalaze pred nama i da će doprineti toj stvari.

Azerbejdžan kao samostalna država vodi nezavisnu spoljnu politiku koja je u skladu sa njegovim nacionalnim interesima. Vođenje nezavisne spoljne politike znači dalje jačanje nezavisnosti. Bez obzira na to što se suočavamo sa velikim teškoćama, kako u spoljnim vezama, tako i u samom Azerbejdžanu, štiteći našu nezavisnost, mi vodimo nezavisnu politiku.

Аzerbejdžan je miroljubiva zemlja. Mi smo uspostavili i uspostavljamo sa svim zemljama sveta ekonomske, političke, društvene, naučne, humanitarne veze na potrebnom nivou, razvijamo i razvijaćemo takve veze. Azerbejdžan nikada neće odustati od svoje nezavisne politike. Njegova nezavisna spoljna politika je osnovni simbol, glavni pokazatelj nezavisnosti Azerbejdžana.

Azerbejdžan je član svih međunarodnih organizacija sveta. Kao što vam je poznato, početkom ove godine Azerbejdžan je izabran za stalnog člana uglednog Saveta Evrope. Sve to je logičan rezultat spoljne politike Azerbejdžana kao i demokratskih promena koje se odvijaju u Azerbejdžanu u svim oblastima.

Azerbejdžan je zemlja sveta, i kao takva zauzima svoje mesto u svetu. To je naš strateški put. Pravna, demokratska i zemlja po svetskim standardima - to je naš osnovni princip u izgradnji države. A to su i glavni principi našeg života. Idemo i ići ćemo tim putem.

Mogu vam kazati da smo rešili mnoga teška pitanja i da odlično uočavamo horizonte budućnosti. Bogati prirodni resursi, povoljan geostrateški položaj, snažan ekonomski, intelektualni potencijal Azerbejdžana i visok kulturni nivo Azerbejdžanaca, obezbediće našoj zemlji srećnu i uspešnu budućnost. Možete biti sigurni da su ovaj put, vidici budućnosti i perspektive apsolutno realni. Zahvaljujući politici koju sprovodi, Azerbejdžan će za nekoliko godina da postane jedna od bogatih zemalja sveta. Blagostanje azerbejdžanskog naroda će značajno da se poboljša. Svaki čovek će u Azerbejdžanu da živi slobodno. U Azerbejdžanu su obeuzbeđeni, i u budućnosti će se obezbeđivati, demokratski razvoj i slobode - sloboda govora, sloboda čoveka, sloboda savesti, sloboda štampe. To jest, svaki građanin Azerbejdžana će, bez obzira na politička ubeđenja, ovde živeti u svojoj otadžbini, spokojno i srećno.

Međutim, najteži problem, i problem koji nas najviše zabrinjava, jeste jermensko-azerbejdžanski, nagorno-akarabahski konflikt, oslobađanje okupiranih teritorija, ponovno uspostavljanje integriteta Azerbejdžana. U toj oblasti mnogo smo već uradili. Ta pitanja smo pokrenuli u svim međunarodnim organizacijama, doneli smo neophodne odluke. Godine 1993. Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija doneo je četiri rezolucije o bezuslovnom povlačenju oružanih snaga Jermenije sa okupiranih teritorija. Predsednik Saveta bezbednosti istupio je sa šest izjava. Međutim, Jermenija sve to ignoriše.

U decembru 1996. godine na Lisabonskom samitu OEBS-a usvojen je izuzetno značajan dokument o obezbeđenju teritorijalnog intregriteta Azerbejdžana i mirnom regulisanju jermensko-azerbejdžanskog konflikta. Za ovaj dokument glasale su 53 od 54 zemalja-članica OEBS-a, samo je Jermenija bila protiv. Ali, na žalost, Jermenija opet ne prihvata odluke koje je donela ova autoritativna organizacija - OEBS.

Mi se stalno zaležemo za mirno rešavanje pitanja. Kao što vam je poznato, još 1993. godine, za regulisanje jermensko-azerbejdžanskog konflikta bila je formirana Minska grupa OEBS-a. Od početka 1997. godine na čelu Minske grupe nalaze se tri velike države - Rusija, Sjedinjene Američkle Države i Francuska. Tokom prethodnih godina odradili smo veliki posao skupa sa ovom organizacijom, Minskom grupom, sa njenim kopredsednicima. Pre nekoliko dana kopredsednici - predstavnici Rusije, Sjedinjenih Američklih Država i Francuske - ponovo su posetili region, sastali su se i razgovarali sa nama, boravili su u Jermeniji. Mi smo još jednom izjavili da podržavamo mirno rešavanje pitanja, a to je moguće uraditi putem određenih kompromisa sa obe strane. Ali, ono se, istovremeno, mora rešiti na bazi normi međunarodnog prava, opštepriznatih svetskih principa - principa teritorijalnog integriteta, suvereniteta i neprikosnovenosti državnih granica. Nastavićemo sa ovim aktivnostima. Želeo bih da izrazim uverenje da ćemo uspeti da eliminišemo i regulišemo i ovaj konflikt, teritorijalni integritet Azerbejdžana biće ponovo uspostavljen, okupirane teritorije biće oslobođene, izbeglice i prognana lica biće vraćeni na svoja ognjišta.

Naravno, uporedo sa međunarodnim organizacijama, nama je u ovoj oblasti veoma potrebna i pomoć azerbejdžanske dijaspore. Sa zadovoljstvom želim da istaknem da je azerbejdžanska dijaspora poslednjih godina postala organizovanija, azerbejdžanske zajednice u dijaspori već se ispoljavaju u tim zemljama i u čitavoj međunarodnoj zajednici.

Međutim, to je samo prva faza u formiranju naše dijaspore. Svi - i vi, i mi, moramo još mnogo toga da uradimo na stvaranju snažne azerbejdžanske dijaspore, kako bi Azerbejdžanci, koji žive u raznim zemljama, postali snažniji. Da postanu ekonomski snažniji, kako bi mogli da uzmu aktivno učešće u društveno-političkom životu svojih država. Kako bi mogli da utiču na život tih država. Kako bi, na taj način, uporedo sa propagiranjem nezavisnosti Azerbejdžana u različitim zemljama, njegove spoljne politike, dali svoj doprinos u rešavanju problema Azerbejdžana. Mislim da Azerbejdžanci iz čitavog sveta treba da idu tim putem, na tom putu je još mnogo neiskorišćenih mogućnosti.Upravo tom cilju teži ovaj kongres koji je danas otpočeo sa radom.

Još jednom ističem da želimo da svaki Azerbejdžanac, koji živi u ma kojoj državi sveta, živi dobro u svojoj zemlji, da jača svoju poziciju, da poboljšava svoj standard. Želimo da svaki Azerbejdžanac aktivno učestvuje u društveno-političkom životu svoje zemlje, da zauzme dostojno mesto, da dobije odgovarajuće mogućnosti. Sve to mi želimo.

Da bismo dali svoj doprinos ovom pitanju, donećemo odluku i o formiranju specijalnog organa u okviru naše države koji će raditi sa azerbejdžanskom dijasporom. Smatram da će takav centralizovani organ, to jest organ koji će stalno održavati vezu sa azerbejdžanskim zajednicama u svetu, služiti kako za formiranje zajednica i uopšte azerbejdžanske dijaspore, tako i za još intenzivniji razvoj naših veza.

Dragi zemljaci!

Želim još jednom da ponovim reči koje dolaze iz dubine moje duše: za svakog čoveka nacionalna pripadnost predstavlja izvor ponosa. Uvek sam se ponosio i danas se ponosim time što sam Azerbejdžanac.

Glavna ideja nezavisne azerbejdžanske države jeste azerbejdžanstvo. Svaki Azerbejdžanac mora se ponositi svojom nacionalnom pripadnošću, moramo da razvijamo azerbejdžanstvo - jezik, kulturu, nacionalno-duhovne vrednosti, običaje i tradicije Azerbejdžana. Upravo tom cilju teži važna odluka koju smo doneli - odluka o razvoju azerbejdžanskog jezika. Doneli smo odluku o prelasku Azerbejdžana na latinicu. Danas u Azerbejdžanu svi ljudi, svi državni organi koriste samo latinicu. To je veoma važna činjeniuca koja svedoči o našoj nacionalnoj samobitnosti, azerbejdžanstvu. I dalje ćemo da činimo sve napore za razvoj azerbejdžanskog jezika.

Znate, svakoj naciji je njen jezik veoma drag. Nama je izuzetno drag azerbejdžanski, naš maternji jezik, pošto dugo godina naš maternji jezik nije imao svoje dostojno mesto u našem životu. Ali, bez obzira na to, svaki Azerbejdžanac dao je svoj manji ili veći doprinos u očuvanju azerbejdžanskog jezika. Naročito naši pisci, književnici, poete učinili su veoma mnogo za razvoj azerbejdžanskog jezika u ovom teškom periodu.

Danas sa osećajem bezgraničnog ponosa mogu da kažem da je u XX veku azerbejdžanski jezik prošao veliki razvojni put. Obratite pažnju na to kako je bogat, kako je prijatan, kako je melodičan naš jezik i kako ima veliki fond reči za izlaganje svih misli.

Obezbedićemo vladavinu azerbejdžanskog jetzika u Azerbejdžanu, kroz njegov postepeni razvoj. Istovremeno želimo da svaki Azerbejdžanac, bez obzira na kom kontinentu bio, u kojoj državi živeo, usvoji jezik te zemlje, da se koristi običajima i tradicijama, da se prilagodi njenim uslovima, ali da istovremeno razvija i azerbejdžanski jezik.

Ni jedno sredstvo ne ujedinjuje narode tako kao jezik, nacionalno-duhovne tradicije i vrednosti. Moramo se uvek koristiti tim sredstvom, a posebno Azerbejdžanci koji žive u drugim zemljama. Zbog toga želim da Azerbejdžanci u azerbejdžanskim zajednicama bilo koje zemlje budu solidarni, do podržavaju jedni druge, da pomažu jedni drugima, da duboko saosećaju jedni sa drugima i da skupa poštuju naše nacionalne tradicije i običaje, nacionalne vrednosti, da obeležavaju naše nacionalne praznike. I ne samo praznik nezavisnosti, Novruz, već i sve druge praznike. Da stvore odgovarajuće mogućnosti da nova pokolenja, deca, nauče azerbejdžanski jezik. Učinićemo sve moguća da buduće generacije, vaša deca, naša deca, još više uzdignu ideju azerbejdžanstva, kako bi se stalno razvijao azerbejdžasnki jezik i naše nacionalno-duhovne vrednosti.

Dragi prijatelji!

Моžete biti sigurni da Azerbejdžan, kao samostalna država, već deset godina čvrsto stoji na svojim nogama. Za protrekli period razvijali smo nezavisnost Azerbejdžana i danas mogu da kažem da je nezavisnost Azerbejdžana večna, nezamenjiva i stabilna.

Dragi prijatelji, nezavisni Azerbejdžan će uvek biti vaš oslonac, uvek će vas štititi i mi, u Azerbejdžanu, smnatramo vas za naše izaslanike, polažemo u vas velike nade, računamo na vas, smatramo vas našim osloncem.

Isto kao što je Azerbejdžan mlada država, mlada je i solidarnost Azerbejdžana i jedinstvo Azerbejdžanaca čitavog sveta, i azerbejdžanske zajednice u raznim zemljama. Međutim, mi smo danas ušli u novu fazu. Mi se formiramo, naša nezavisnost jača, organizovanje Azerbejdžanaca koji žive u inostranstvu odvija se znatno brže, i svi mi ćemo razvijati azerbejdžanstvo, učinićemo ga stabilnim, večnim.

Dragi prijatelji!

Želim vam svima zdravlja i sreće. Molim delegate i goste koji su došli iz inostranstva, da prenesu svim azerbejdžanskim zajednicama, svakom Azerbejdžancu, pozdrave, ljubav azerbejdžanskog naroda, njegove zemlje, predsednika.

Želim svakom od vas uspeh u radu, u poslu koji obavljate u vašim zemljama. Želim svakoj porodici, svakom Azerbejdžancu, nezavisno od njegovog prebivališta, srećan život i svetlu budućnost. Neka naše reke ne presuše! Neka naše drveće ne bude posečeno! Neka se naše svetlo ne ugasi!

Slava azerbejdžanskom narodu!

Živeo nezavisni Azerbejdžan, Azerbejdžan, Azerbejdžan!