Dame i gospodo!

Uvaženi gosti!

Dragi prijatelji! 

Danas je značajan dan u životu azerbejdžanskog naroda, nezavisnog Azerbejdžana. Svečano obeležavamo  75. godišnjicu  sastavnog  dela nezavisnog Azerbejdžana – Nahičevanske  Autonomne  Republike. 

Svakom stanovniku Azerbejdžana je dragocen svaki kutak naše zemlje. Zato je 75. godišnjica sastavnog dela Azerbejdžana, Nahičevanske Autonomne Republike, praznik za svakog Azerbejdžanca, za  azerbejdžanski  narod, za našu državu. Još jednom  spominjući i obeležavajući  promene i razvoj Nahičevana,  mi u isto vreme prikazujemo  razvoj Azerbejdžana u celini  i promene koje su se dogodile u životu  naše republike. 

Nahičevanska Autonomna Republika je i  ranije  proslavljala  svoju godišnjicu. Često sam učestvovao u tim  svečanostima.  1949.godine  proslavljali smo  25. godišnjicu formiranja Nahičevanske Autonomne Republike. U  vreme proslave tog praznika , nisam  bio u Azerbejdžanu, nego u Lenjingradu, gde sam studirao. Ali do tog vremena radio sam ovde.  Radio sam i u Savetu narodnih komesara  Nahičevana - sad se zove Savet ministara, i  u organima bezbednosti. Pošto sam bio u Lenjingradu – naravno, u to vreme nije bilo TV i ništa nije bilo moguće saznati preko radija,  teško je bilo uspostaviti vezu i preko  telefona - jako su me zanimali detalji o svemu  što se tu događalo i održavalo jer sam u to vreme imao  samo poštansku vezu. Nedelju dana posle praznika, stigle su novosti kojima su me obavestili o ceremonijama održanim u Nahičevanu.

Naravno,  bio sam tada  mlad, imao  sam samo 25-26 godina ali najupečatljiviji događaj je bio kada su, po prvi put  povodom godišnjice Nahičevanske  Autonomne Republike,  rukovodioci Nahičevana, ljudi  koji su se istakli,bili nagrađeni  od strane Prezidiuma Vrhovnog Sovjeta Sovjetskog Saveza ordenima  i medaljama. Ja sam bio jedan od odlikovanih. 

Istina, i ranije sam bio odlikovan  državnim nagradama i medaljama povodom Drugog  Svetskog rata. Međutim, takva pažnja i briga o meni u vezi sa 25. godišnjicom  Nahičevana u periodu u kom sam bio  daleko od Nahičevana, sigurno će  ostati  u mom sećanju. Setio sam se toga  danas, 50 godina kasnije. 

Učestvovao  sam u 40-godišnjici  Nahičevanske  Autonomne Republike, u 50-godišnjici, t.j.  1974.godine već sam bio na čelu Azerbejdžana. Došao sam ovamo kao rukovodilac Azerbejdžana i učestvovao  u zvaničnim ceremonijama. Sve ove stranice su o svečanim  ceremonijama u istorijii Nahičevana. 

Pošteno govoreći, iako  proslave u to vreme  nisu bile kao današnje,  ljudi su se ipak mnogo  radovali  godišnjici Nahičevanske Autonomne Republike,  svakako  i svečanosti su bile organizovane u skladu sa tadašnjim mogućnostima. 

Ali ova godišnjica bitno se razlikuje od svih prethodnih. Stekli smo  nezavisnost. Nezavisna azerbejdžanska  država samostalno, slobodno gradi svoj ​​život, vodi svoje poslove, pa je proslavljanje 75. godišnjice Nahičevanske  Autonomne Republike u periodu nezavisnosti Azerbejdžana za mene, naravno, mnogo dragocenije, vrednije od svih prethodnih vremena. 

Obeležavamo  ovu svečanu godišnjicu  uoči proglašenja državne nezavisnosti Azerbejdžana, dana usvajanja ustavnog akta o uspostavljanju državne nezavisnosti  18. oktobra  1991,  što znači da  je 18. oktobar  za nas takođe  praznik. Ovi praznici su jednako značajni. 

Danas sam već isticao da su stanovnici Nahičevana bili  među onima koji su više od drugih  težili za  slobodom i nezavisnošću. Zato je sticanje državne nezavisnosti Azerbejdžana - bez obzira što je u to vreme Nahičevan već stekao nezavisnost - za narod Nahičevana, kao i za narod čitavog Azerbejdžana,  istorijski  događaj od velikog značaja. 

Smatram da je  zbog toga današnja  godišnjica   najznačajniji i najvažniji istorijski dan u životu Nahičevana u proteklih 75 godina. Današnjom proslavom obeležavamo 8. godišnjicu državne nezavisnosti Azerbejdžana. Proslavljajući danas, pokazujemo svetu da je Azerbejdžan  nezavisna država. Proslavljajući  danas, pokazujemo svoju sigurnost da će se Azerbejdžan uspešno  kretati putem nezavisnosti. Proslavljajući  danas, još jednom demonstriramo svetu da je Azerbejdžan demokratska, pravna, sekularna država sa slobodnim narodom. Zbog svega toga, ovaj praznik je veliki praznik, praznik celog  azerbejdžanskog naroda. 

Krećući se putem nezavisnosti, Azerbejdžan je tokom tih osam godina uradio ogroman posao, i što je najvažnije, uprkos  svim unutrašnjim i spoljnim teškoćama, napadima koje smo pretrpeli zbog  agresije na Azerbejdžan od strane Jermenije, uprkos činjenici da je 20 posto naših zemalja pod okupacijom, više od milion naših građana živi u šatorima kao izbeglice, naša zemlja živi i razvija se. Uspešno koračamo i koračaćemo   putem   državne  nezavisnosti, demokratije i izgradnje sekularne države. 

Danas je objavljeno da stanovništvo  Azerbejdžana broji 8.000.000 ljudi. Širom sveta je poznato da je Azerbejdžan  zemlja bogata prirodnim resursima, visoke nauke, kulture,obrazovanja, napretka. Zato  imamo pravo da se ponosimo svojom domovinom, našim Azerbejdžanom.

Ponosan sam što sam Azerbejdžanac. Ponosan sam što je  Azerbejdžan moja domovina. Ponosan sam što imam takvu naciju. Ponosan sam što mi je maternji jezik, azerbejdžanski jezik. Ponosan sam što postoji nezavisna, slobodna, moćna azerbejdžanska država.

Molim vas da podignete čaše za zdravlje  azerbejdžanskog naroda, državnu nezavisnost i demokratski razvoj Azerbejdžana, azerbejdžansku  naciju, azerbejdžanski jezik. 

Živeo, živeo i neka živi još stotinama godina nezavisni, slobodni, demokratski Azerbejdžan!

*** 

Hejdar Alijev: Poštovane gospođe i gospodo! 

Uvaženi gosti, prijatelji! 

Moram još jednom da vam se obratim  jer se danas, za vreme  naše svečanosti, javio ovamo, u Nahičevan, Predsednik Turske, moj dragi prijatelj, brat Sulejman Demirel. Posle svečanosti razgovarao sam sa njim telefonom. Rekao mi je da  je na ovaj svečani  dan on  sa nama, sa Azerbejdžanom, Nahičevanom a poslao je i svoje predstavnike - dva državna ministra, deputata, gubernatora. Poslao je  čestitke  predsedniku  Azerbejdžana, predsedniku Vrhovnog Medžlisa Nahičevana. Ipak, žao mu je što nije mogao i on da dodje jer je želeo da nam i lično, još jednom, čestita    75. godišnjicu  Nahičevanske  Autonomne Republike.

Naravno, predsednik tako velike države kao što je  Turska, šef države je čitav dan jako zauzet poslom. Naročito jer je sad sva pažnja usmerena na aktivnosti povezane sa zemljotresom, i time se sve vreme bavi cela vlada, država. I ova činjenica, da  u  takvim okolnostima, u uslovima napornog i teškog  rada,  Sulejman Demirel uspeva da pošalje  čestitke  visokim predstavnicima Azerbejdžana, Nahičevana i lično mi se javi i još jednom čestita,  beskrajno me raduje  i impresionira. 

To još jednom svedoči o tome da je  poštovani  Sulejman Demirel   veliki, brižan i pažljiv čovek i da oseća ogromnu  ljubav prema Azerbejdžanu i sastavnom delu Azerbejdžana - Nahičevanu. Sa osećanjem velikog  ponosa kažem da Azerbejdžanski  narod ima tako  odanog prijatelja kao sto je  Sulejman Demirel. 

Prošle godine u Ankari  smo slavili  75. godišnjicu Turske Republike. Kad svedemo rezultat ove 75.godišnje istorije nameće se zaključak: Turska Republika,  koju je osnovao veliki lider Ataturk i  koja se transformisala  pod njegovim vođstvom u moćnu državu,  u pouzdanim je rukama. Najviše se radujemo tome što su turski narod, vlada, država odani zavetu Mustafe Kemala Ataturka i što su sledeći njegov put jako  napredovali.

Dragi Sulejman Demirel, veliki državnik, političar, koji se više od 40 godina nalazi u  političkoj areni Turske, odigrao je  ključnu ulogu u svim tim istorijskim  procesima i u istorijskom  razvoju Turske. 

Poštovani Sulejman Demirel je na čelu procesa realizacije i sprovođenja u život  ideja velikog Ataturka, njegovog nasleđa, zaveta, mnogo doprinosi razvoju republike velikog Ataturka i vodi narod  njegovim putem. 

Predlažem da nazdravimo  bratskom turskom  narodu, prijateljskoj  bratskoj  Republici  Turskoj, lideru savremenog turskog sveta, predsedniku Republike Turske i ličnosti koja je dostojna  najvišeg poštovanja, dragom  prijatelju   Azerbejdžanskog naroda, Sulejmanu Demirelu. 

Prevedeno je sa ruskog jezika : list  \"Bakinski  radnik\", 15. oktobar 1999.