Pretraga

STVARALAŠTVA / SPOLJNA POLITIKA / Azerbejdžan - Međunarodne organizacije

Poštovani gospodine predsedniče!

Poštovani gospodine Generalni sekretare!

‎Dame i gospodo!

Pre svega, dozvolite mi da čestitam gospodinu Amaru Esiju izbor na mesto predsednika 49. zasedanja Generalne skupštine OUN i da mu poželim uspeha u radu. Isto tako želim da zahvalim predsedniku prošle sesije, gospodinu Samuelu Insaneliju za odrađeni posao. ‎

Izražavam duboku zahvalnost Njegovoj Ekscelenciji gospodinu Butrosu Galiju, Generalnom sekretaru OUN-a za njegove neprekidne napore u jačanju mira i bezbednosti u svetu. ‎

Posebno sam mu zahvalan na pažnji prema problemima naše mlade države koja doživljava težak period svoje istorije. ‎

Dame i gospodo!

Uz osjećaj uzbuđenja i ponosa istupam pred vama sa govornice najautoritativnijeg međunarodnog foruma. Predsednik nezavisnog Azerbejdžana prvi put predstavlja svetskoj zajednici svoju zemlju, koja je priznata od strane ove zajednice i koja je stupila u njen sastav kao ravnopravni član. ‎

Narod Azerbejdžana se vekovima zalagao za slobodu. On je stekao nacionalnu nezavisnost posle raspada Sovjetskog Saveza. Naša republika čvrsto stoji na putu izgradnje pravne, demokratske i civilizovane države. To je složen proces, to nije pitanje jednog dana, ali mi to stalno imamo za cilj i mnogo je urađeno za kratko vreme, stvoreni su svi uslovi za formiranje pravog demokratskog društva. U našoj republici već postoji višepartijski sistem, čvrsto su utvrđeni principi političkog pluralizma, slobode pojedinaca, govora, štampe, savesti, ljudskih prava i vladavine zakona. Svi građani multinacionalnog Azerbejdžana uživaju jednaka prava bez obzira na boju kože, verski i jezički identitet.

Političke promene, demokratizacija zemlje, stvorili su uslove za ekonomske reforme, koje obezbeđuju prelaz na tržišne odnose. Mi na sve moguće načine podstičemo razvoj slobodnog preduzetništva, privatne inicijative, pristupamo realizaciji velikog programa privatizacije, koristeći svetsko iskustvo, koje se temelji na univerzalnim vrednostima, iskustvu razvijenih zemalja koje su već postigle veliki uspeh u izgradnji civilizovanog, prosperitetnog, demokratskog društva. ‎

Posedujući ogromne prirodne resurse i značajan industrijski potencijal, oslanjajući se na čvrstu volju i veru naroda Azerbejdžana, sprovodimo ovu strategiju za konsolidaciju svoje nezavisnosti i ostvarivanje demokratskih i tržišnih reformi, nalazeći se na važnom geopolitičkom raskršću Evrope i Azije, koje je od velikog interesa za mnoge države. Danas, sa ove govornice, ja nepokolebljivo izjavljujem da niko neće biti u stanju da skrene azerbejdžanski narod sa puta kojim je krenuo i mi optimistički gledamo u budućnost naše zemlje. ‎

Naš optimizam je povezan takođe i sa istorijskim procesima, koji se odvijaju u svetu, sa velikim promenama u međunarodnim odnosima. Osnova za njenu budućnost biće, bez sumnje, ravnopravni svetski poredak, koji već zamenjuje vojne i ideološke konfrontacije. Fundamentalni principi novog svetskog poretka postali su partnerstvo, trajni mir i bezbednost za sve, u skladu sa principima međunarodnog prava i odredbi Povelje Organizacije ujedinjenih nacija. Vidimo svetlo na kraju tunela, koji vodi iz sveta neprijateljstva na bazi sile, u eru saradnje i prosperiteta, pa smo spremni da idemo ovim putem zajedno sa svim zemljama i narodima širom sveta, rame uz rame.

Međutim, opasnosti sa kojima se suočava čovečanstvo, još nisu potpuno eliminisane. Stari stereotipi još uvek postoje, nisu prevaziđeni mnogobrojni problemi koji su se sakupili tokom decenija konfrontacije, posebno u oblasti razoružanja, eliminisanja oružja za masovno uništenje. Odnosi država sa različitim ekonomskim mogućnostima su još uvek podložni bolestima prošlosti. Vreme nas suočava sa novim izazovima, koji su povezani sa ekološkim pretnjama, problemima stanovništva i razvoja. ‎

Agresivni nacionalizam i separatizam, koji dovode do sukoba na Kavkazu, na Balkanu i u drugim delovima sveta, pretvorili su ih u žarišta vatre i krvoprolića, postali su stvarnost kolapsa starog svetskog poretka. ‎ Ovi konflikti ne samo da ometaju razvoj nezavisnih država, ugrožavaju samo postojanje još slabe demokratije, nego i predstavljaju pretnju svetskom miru i bezbednosti. ‎

Zato bi trebalo posebnu odgovornost u post-konfrontacionom svetu da snose autoritativne međunarodne organizacije, velike sile koje, koristeći svoj politički uticaj, ekonomski, financijski i vojni potencijal, moraju aktivnije da usmere svoj potencijal na zaustavljanje sukoba, konsolidaciju mira, stabilnost i bezbednost u svim krajevima sveta. ‎

Naravno, vodeća uloga u izgradnji novog svetskog poretka pripada Ujedinjenim nacijama, koje će sledeće godine proslaviti svoju 50-godišnjicu, njenog Saveta bezbednosti, koji ima iskustvo u rešavanju niza sukoba i kriznih situacija. Međutim, Savet bezbednosti još treba da reši težak problem: da dokaže međunarodnoj zajednici svoju efikasnost u novim uslovima. Danas više nego ikada, Savetu bezbednosti je potrebna velika upornost u postizanju garantovanog ispunjenja svojih rezolucija. Nadamo se da će proširenje sastava Saveta doprineti njegovom jačanju.

Pridajemo veliki značaj ulozi Generalne skupštine, koja bi trebala, pre svega, da obezbedi tesnu koordinaciju donošenja odluka na osnovu kompromisa i ravnoteže interesa. ‎ U postojećim uslovima povećava i značaj efikasne upotrebe svojih ovlašćenja Generalnog sekretara OUN-a, kao i podrške koju treba da mu pruže zemlje -članice organizacije, koje su takođe odgovorne za jačanje međunarodnog mira i bezbednosti.

U celini, Azerbejdžanska Republika optimistički ocenjuje buduće perspektive OUN-a i čvrsto je rešena i dalje da podržava visoke principe Ujedinjenih nacija, da se bori za poboljšavanje autoriteta i efikasnosti organizacije.

Dame i gospodo!

Ako takvi pojmovi kao što su "rat", "oružani sukob" povezani za većinu od vas,srećom, sa istorijom ili događajima, koji se dešavaju daleko od vaših kuća, za moj ​​narod to je surova stvarnost, krvavi svakodnevni život. ‎

Šest godina otkako je azerbejdžanska zemlja obuhvaćena vatrom rata,. Republika Jermenija otvoreno sprovodi plan aneksije naše teritorije, nasilne promene svojih granica i proterivanja azerbejdžanskog stanovništva sa svojih ognjišta, pod izgovorom ostvarivanja prava na samoopredeljenje etničkih grupa Jermena, koji žive u nagorno-karabahskom regionu Azerbejdžana.

Sve ovo se maskira kao proizvoljno tumačenje prava naroda na samoopredeljenje, kao pravo bilo koje etničke zajednice da samostalno proglasi svoju nezavisnost i stupi u sastav druge države. ‎Takvo tumačenje prava na samoopredeljenje nikako nije u skladu sa principima suvereniteta i teritorijalnog integriteta. ‎ Svi pokušaji da se ovo ​​pravo apsolutizuje dovode do nasilnih sukoba, čiji smo svedoci postali kako u našem regionu, tako i u drugim delovima naše planete. ‎

Generalni sekretar OUN-a gospodin Butros Gali izrazio je svoju zabrinutost po tom pitanju: "Ako svaka etnička, verska ili jezička grupa bude tražila državnost, onda neće biti ni granica, ni podele, i biće još teže postići mir, bezbednost i ekonomski prosperitet u svetu.“

U potpunosti se slažem sa mišljenjem poštovanog Butrosa Galija o tome da "se ne sme dozvoliti da samoopredeljenje i suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost država u okviru utvrđenog međunarodnog sistema, koji su jednako vredni i važni, dovedu do konfrontacije.

Želeo bih da Vam ukratko predstavim realno stanje, znajući da svetska zajednica nije dovoljno, a u nekim slučajevima čak i jednostrano informisana o događajima u našem regionu. Jermenska Republika je otpočela aktivna vojna dejstva protiv naše zemlje, stvorivši moćno grupisanje trupa na području nagorno-karabahskog regiona Azerbejdžana. ‎Nakon osvajanja grada Šuša i Lačinskog regiona bila je završena aneksija Nagorno Karabaha, odakle je bilo proterano oko 50 hiljada Azerbejdžanaca, koji tamo žive. Zatim jermenske oružane snage su, koristeći Nagorni Karabah kao poligon, okupirale tokom ofanzive šest drugih azerbejdžanskih regiona - Kelbadžarski, Agdamski, Fizulinski, Džebrailski, Zangilanski i Gubadlinski, koji se, kao i Lačinski region, nalaze izvan teritorije bivše nagorno karabahske autonomije i po svojoj površini su četiri puta su veće od nje. ‎

Kao rezultat agresije, više od 20 posto teritorije Azerbejdžana je bilo okupirano od strane oružanih snaga Republike Jermenije. Moram da kažem o strašnim žrtvama azerbejdžanske strane: poginulo je više od 20.000 ljudi, oko 100.000 ranjeno i povređeno, 6.000 je bilo zarobljeno, više od milion Azerbejdžanaca - oko 15 posto stanovništva - postali su izbeglice i žive u šatorima. Oni su izgubili svoja ognjišta u svojoj domovini i stradaju od vrućine, hladnoće i epidemije, nedostaje im sve najneophodnije. Na okupiranim teritorijima Azerbejdžana je porušeno 700 gradova i sela, u kojima su spaljene i opljačkane gotovo sve kuće, škole, bolnice, uništeni su spomenici drevne kulture.

Mislim da nije potrebno dokazivati, da se u ovom slučaju ne radi o „pretvaranju prava na samoopredeljenje“, nego o flagrantnom kršenju međunarodnog prava, o agresiji protiv suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti države - članice OUN-a. ‎

Rat stvara nepodnošljive uslove mom ​​narodu, povećava socijalne tenzije, ometa sprovođenje ekonomskih i političkih reformi u cilju demokratizacije azerbejdžanskog društva.

Kao rezultat tog rata narodu Azerbejdžana je nanet ogroman materijalni gubitak u milijardama američkih dolara. ‎Nije moguće odrediti moralnu štetu nanetu ljudskim sudbinama i ljudskom životu, tugu i bol naroda. ‎

Krv se danas proliva ne samo u Azerbejdžanu, nego i u drugim žarištima širom sveta. Narodi ne smeju da budu ravnodušni prema tragičnim događajima koji se dešavaju tamo gde se ratuje. Potrebno je kolektivnim naporima učinti sve kako bi se sprečila eskalacija oružanih sukoba, kako bi se postiglo njihovo pravedno i trajno rešenje.

Dame i gospodo!

Savet bezbednosti je usvojio četiri rezolucije i 6 izjava predsednika u protekle dve godine u vezi sa okupacijom teritorije Azerbejdžana od strane oružanih snaga Republike Jermenije .

U svim rezolucijama Savet bezbednosti potvrđuje suverenitet i teritorijalni integritet Azerbejdžanske Republike, naglašava nedopustivost upotrebe sile u cilju okupacije teritorije, odlučno zahteva neodložno, potpuno i bezuslovno povlačenja svih okupacionih snaga sa svih okupiranih područja Azerbejdžana i povratak izbeglica u mesta njihovog stalnog prebivališta . ‎

Ali sve ove odluke se još uvek potpuno ignorišu od strane Republike Jermenije. Štaviše, ona nastavlja da povećava svoje vojno prisutstvo na okupiranim teritorijama Azerbejdžana. ‎

Sa druge strane, ni Savet bezbednosti nije iskoristio mehanizam sprovođenja usvojenih rezolucija. Postavlja se pitanje, koliko je dosledan i odlučan Savet bezbednosti i na kakav način se određuje obim njegovih ovlašćenja u svakom konkretnom slučaju?

Neizvršavanje odluka Saveta bezbednosti može da potkopa poverenje u sposobnost OUN-a da ispuni svoj osnovni zadatak - očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti.

Stečeno iskustvo u rešavanju regionalnih sukoba pokazuje da napori za sprovođenje rezolucija imaju uspeh samo uz istovremeno preduzimanje odlučnih mera na osnovu Statuta OUN-a.

Dug najautoritativnije međunarodne organizacije pred svetskom zajednicom se sastoji u preduzimanju efikasnih mera u odnosu na državu koja grubo krši norme međunarodnog prava. ‎

Oslanjamo se i na tako uglednu organizaciju kao što je OEBS u nameri da rešimo jermensko-azerbejdžanski sukob. OEBS, koji je formirala Minska grupa u cilju rešavanja jermensko-azerbejdžanskog sukoba, takođe smatra neophodnim oslobađanje svih okupiranih područja i potpuno povlačenje okupacionih snaga iz Azerbejdžana, poštovanje njegovog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i međunarodno priznatih granica.

Međutim, mnogobrojni napori OEBS-a zbog nepostojanja odgovarajućeg mehanizma, nažalost, do sada nisu dali nikakve materijalne, konkretne rezultate. Danas imamo samo prvi pozitivan rezultat: zahvaljujući ogromnim naporima i aktivnom posredovanju Ruske Federacije i Minske Grupe OEBS, prekinuta je vatra u zoni sukoba. ‎

Više od četiri meseca ne čuje se pucnjava, ne proliva se krv. Sve to mnogo cenimo. ‎ Međutim, situacija je još vrlo komplikovana, a primirje - vrlo krhko.

Republika Jermenija postavlja nezakonite uslove za razmenu dela azerbejažanske okupirane teritorije za status nezavisnosti nagorno-karabahskog regiona Azerbejdžana. Ona zahteva svoje vojno prisutstvo u ovom azerbejdžanskom regionu i kontrolu grada Šuša i Lačinskog regiona Azerbejdžana, što u stvari označava jačanje aneksije naših teritorija. ‎

Jermenija u potpunosti isključuje uspostavljanje u Nagornom Karabahu demografske situacije, koja je bila formirana pre početka sukoba, a isto tako povratak azerbejdžanskog stanovništva ovamo, uključujući i u jedan od najstarijih centara azerbejdžanske kulture - Šušu. ‎

Ne pridržavajući se rezolucije Saveta bezbednosti OUN, Jermanija predlaže da pod tim uslovima razmesti međunarodne snage po perimetru okupiranog nagorno-karabahskog regiona Azerbejdžana, pokušavajući da ih pretvori u sredstvo konzervacije stanja i u taoce njihove okupatorske politike.

Stav Azerbejdžanske Republike je uvek bio konstruktivan i miroljubivog karaktera. Predlažemo jermenskoj strani mir na temelju međunarodnog prava, pravde i humanosti uprkos štetama koje su nam nanete. Spremni smo da garantujemo bezbednost jermenskom stanovništvu Nagornog Karabaha. Pristalice smo obnove kako normalnog funkcionisanja komunikacije u regionu na uzajamnoj osnovi, tako i humanitarnog koridora između Nagornog Karabaha i Jermenije. U slučaju neophodnosti pristajemo na razameštaj međunarodnih mirovnih snaga u zoni sukoba. Spremni smo da razmotrimo i pitanje statusa Nagornog Karabaha u sastavu Azerbejdžanske države.

Međutim, postoje norme i principi, koji su za nas nepokolebljivi,- suverenitet i teritorijalni integritet Azerbejdžana, oslobađanje svih okupiranih teritorija, povratak izbeglica svojim ognjištima, kao i povratak 50.000 azerbejdžanskih izbeglica u svoju domovinu, u Nagorni Karabah . ‎

Azerbejdžanska Republika, kao pristalica mirnog političkog rešenja sukoba, smatra da samo ukinuvši posledice agresije na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti može da se vodi stabilan i konstruktivan proces pregovora u cilju uspostavljanja trajnog mira i bezbednosti svih stanovnika regiona.

Nadamo se da ćemo u ovom slučaju dobiti pomoć od strane svetske zajednice u obezbeđivanju realizacije dogovorenih mirnih odluka uz uslov postojanja preciznog mandata mirovnih snaga u skladu sa međunarodnim standardima. ‎

Visoko ceneći postignuti sporazum o prekidu vatre, razumemo da to još nije mir, ali on stvara neophodne uslove za njegovo brzo postizanje. Više puta smo izražavali svoju čvrstu privrženost režimu prekidanja vatre sve do sklapanja mirovnog sporazuma i potpunog prestanka oružanih sukoba. Danas još jednom ovo ističem sa visoke govornice Organizacije ujedinjenih nacija. ‎

Odobravajući mirovnu delatnost Minske grupe OEBS-a i Ruske Federacije, podržavamo konsolidaciju njihovih napora, istupamo protiv bilo-koje konkurencije za prevlast u regulisanju sukoba. ‎ Takva konkurencija može samo da oteža postizanje mira koji je neophodan u istoj meri kao narodu Azerbejdžana, tako i Jermenije.

Naši su zahtevi za potpuno oslobođenje svih okupiranih teritorija Azerbejdžana legitimni, oni su u potpunosti u skladu s rezolucijama Saveta bezbednosti OUN-a. Za nas nisu prihvatljivi pokušaji aneksije bilo kojih područja, to je u suprotnosti sa međunarodnim pravom. ‎

U republici je nastala krajnje komplikovana humanitarna situacija kao rezultat nametnutog nam rata. U zemlji od 7.000.000 stanovnika svaki sedmi je izbeglica, koji nema niti stana, niti posla,niti sredstava za egzistenciju. Izbeglice i raseljena lica žive u stešnjenosti u šatorima, patići od nenadoknadive nestašice. Teški zimski uslovi, nedostatak potrebne količine hrane, lekova stvorili su rizik od epidemija i gladi među ovom najpovredljivijom grupom stanovništva. Prevazilaženje ekstremne situacije sa izbeglicama ‎ je jedna od glavnih briga azerbejdžanske države .

Na hitan poziv naše zemlje odazvale su se međunarodne organizacije, niz država, izražavamo našu najiskrenu zahvalnost vladama Švedske, Velike Britanije, Nemačke, Japana, Švajcarske, Holandije, Danske, koje su postale najveći donatori u programima OUN-a za pružanje humanitarne pomoći Azerbejdžanu. ‎

Zahvalni smo takođe vladama Turske, Irana, Saudijske Arabije i drugih zemalja, koje pružaju značajnu humanitarnu pomoć Azerbejdžanu u okviru bilateralnih odnosa. ‎

Izražavamo zahvalnost i upravi Vrhovnog komesara OUN-a za pitanja izbeglica, Međunarodnom komitetu Crvenog krsta, dečjem fondu UNICEF, organizaciji „Lekari bez granica“, mnogobrojnim nevladnim organizacijama koji su pružili neprocenjivu pomoć. ‎

Dame i gospodo!

‎Osobenosti Azerbejdžana nameću karakteristični pečat na ulogu i mesto moje republike u međunarodnim odnosima. Ove osobenosti proizilaze iz geografskog položaja, društveno političke orijentacije, istorijskih i kulturnih tradicija naše zemlje, gde se spajaju istočne i zapadne civilizacije.

Korak po korak gradimo saradnju sa spoljnim svetom u skladu sa razumevanjem svojih osobenosti i uzimajući u obzir izazove promena.

Od momenta međunarodnog priznanja Republike Azerbejdžan uspostavili smo ravnopravne, izbalansirane odnose sa većinom zemalja i stupili u mnoge svetske i regionalne organizacije, preduzeli smo ozbiljne napore da proširimo naše međunarodne odnose, da obnovimo veze, koje su bile izgubljene zbog određenih razloga . ‎

Ističući poseban značaj istorijskih, geografskih, ekonomskih i kulturnih veza sa nezavisnim državama bivšeg Sovjetskog Saveza, zalažemo se za razvoj ravnopravne saradnje sa njima, posebno sa Rusijom, kako na osnovu bilateralnih odnosa, tako i u okviru Zajednice Nezavisnih Država.

Uspešno se razvijaju prijateljske odnose između Azerbejdžana i Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije, Francuske i Kine. Bliske veze dobrosusedstva povezuju nas sa zemljama našeg i susednih regiona, kao što su Turska, Iran, Saudijska Arabija, Egipat, Pakistan, sa kojima blisko sarađujemo i u organizaciji Islamske konferencije. ‎

Učešće u maju ove godine u programu NATO-a „Partnerstvo za mir” je važan događaj u političkom životu Azerbejdžana . U ovom programu našu pažnju privlači saradnja i uzajamno delovanje na zajedničkoj bezbednosti. Čestitam pristupanje ovom programu bivših članaova Varšavskoig sporazuma. To daje nadu celom Evroazijskom kontinentu za miroljubivu saradnju u budućnosti, koja će obezbediti sigurnost, napredak i prosperitet svih naroda, zauvek će eliminisati mogućnost izbijanja novog sukoba . Nadamo se da će učešće u NATO-u ojačati ulogu naše zemlje u stvaranju nove arhitekture evropske bezbednosti. ‎

Ove godine Azerbejdžan je dobio status posmatrača u Pokretu nesvrstanih, što nam daje dovoljno mogućnosti za uspostavljanje bilateralnih kontakata u različitim oblastima i zbližava naše stavovi sa stavovima zemalja - članica ovog pokreta. ‎

Najvažniji korak u procesu stvaranja mlade azerbejdžanske države bio je njegov prijem u članstvo Organizacije ujedinjenih nacija u januaru 1992. Od tada se povećava obim naše saradnje sa brojnim međunarodnim organizacijama u okviru OUN-a. Posebno vredi za nas saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom, Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Zahvaljujući delatnosti specijalista ovih najvećih financijskih institucija sveta u Azerbejdžanu su bili definisani konkretni projekti koji su od velikog značaja za društveno-ekonomski razvoj naše zemlje. ‎

Smatramo da imamo velike mogućnosti za našu plodnu saradnju sa međunarodnim financijskim institucijama. Razumemo oprez i zabrinutost lidera Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u vezi sa činjeničnim vojnim stanjem, u koji je upleten Azerbejdžan. Međutim, Međunarodni monetarni fond je istovremeno odobrio stabilizacioni kredit Jermeniji, koja se nalazi u stanju rata sa nama. Smatramo da pravda zahteva bar simetričan pristup tom pitanju. ‎

‎Očekujemo mnogo od Programa za razvoj OUN- a i Programa OUN-a za zaštitu čovekove okoline u pogledu tehničke pomoći u razvoju nacionalnih programa za formiranje infrastrukture tržišne ekonomije, u povećanju savremenog nivoa upravljanja zemljom, u uvođenju napredne tehnologije.

Posebnu važnost pridajemo međunarodnoj saradnji, sa velikim zadovoljstvom želim da Vas obavestim da je Azerbejdžanska Republika 20. septembra potpisala ugovor sa konzorcijumom niza velikih svetskih kompanija o zajedničkoj ekcploataciji nafte tokom 30 godina u azerbejdžanskom sektoru Kaspijskog mora, što je posledica dugotrajnih, upornih pregovora.

Ovaj veliki privredni događaj svedoči o otvorenosti naše politike prema svetu, ekonomskoj liberalizaciji, o privlačenju stranih investicija. ‎

Sklapanje ovog jedinstvenog ugovora će dopruneti jačanju saradnje, zbližavanju naroda i zemalja uključenih u njegovu realizaciju - Azerbejdžana, Rusije, SAD, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije, Turske, Norveške, Saudijske Arabije . Inače, želim da naglasim, da je cilj Azerbajdžana puna integracija u svetsku zajednicu, a za to imamo sve mogućnosti. Dakle, postizanje mira je osnova naše politike i nadamo se da ćemo to postići uz pomoć Organizacije ujedinjenih nacija. ‎

Dame i gospodo!

Azerbejdžanski narod ukazao mi je veliko poverenje izabravši me za predsednika svoje mlade, nezavisne države, i danas sam imao čast da Vam prenesem njegova najdublja očekivanja.

Napuštam ovu visoku govornicu Generalne skupštine u nadi da će se glas mog naroda čuti i pronaći put do vaših srca.

Hvala vam na pažnji.

© aliyev-heritage.org